Utorkom i četvrkom uveče, kada brojni dečaci i devojčice članovi Karate kluba “Elid” završe trening, njihovo mesto na tatamiju zauzimaju karatisti veterani ovog kluba.

Njih petnaestak treniraju u takozvanoj rekrativnoj grupi, a većina ih je u šestoj i sedmoj deceniji života. Uprkos poznim godinama vežbaju sa puno elana i skoro nikada ne preskaču treninge.

Za Medijski istraživački centar ističu da niko od njih pre dolaska u klub “Elid” nije trenirao karate, ali su za osam godina bavljenja ovim sportom stigli ili do braon ili do crnog pojasa.

Najstariji medju “Elidovim” karatistima veteranima, šesdesetpetogodišnji Novica Stanković kaže da je karateom krenuo da se bavi na nagovor komšije i sada ovaj sport svima preporučuje.

“Karate, odnosno vežbanje uopšte, neophodno je posebno u poznijem dobu jer obezbedjuje odličnu kondiciju i odlično psihofizičko stanje. Meni je treniranje  dragoceno jer imam privatnu firmu i u svakom trenutku moram da ima dobru koncentraciju i dobar psihički refleks”, ističe Stanković, inače mašinski inženjer po struci.

Njegov kolega sa tatamija, šesdesettrogodišnji Žarko Tomović takodje ističe da mu treninzi karatea puno znače jer se i on bavi privatnim biznisom.

“Treninzi me održavaju u dobroj fizičkoj i mentalnoj kondiciji, a zahvaljujući tome mogu dobro da radim. Imam iza sebe 40 godina radnog staža, ali sam i nakon penzionisanja nastavio da vodim firmu koja sada ima sedam radnika i dve prodavnice”, kazao je Tomović.

Prema njegovim rečima treninzi karatea su veoma zanimljivi jer je program kata širok i uvek ima nekih novina.

“Stigao sam do crnog pojasa, mada mi on nije bio cilj kada sam krenuo da vežbam. Treniram zbog rekreacije i zadovoljstva.Nadam se da ću to činiti još desetak, petnaest godina”, istakao je Tomović.

Trener vremešnih karatista, i sam čovek u “ozbiljnim” godinama šesdesettrogodišnji Radoš Marković naglašava da za trenigne karatea nikada nije kasno, kao što nije nikada ni rano.

Marković objašnjava da su treninzi za mladje generacije i treninzi za starije slični,ali postoji razlika.

“Kroz karate se deca disciplinuju, poboljšavaju neke svoje osobine. Kada odrasla osoba dodje na trening ona je skoro sve već postigla u životu i već postoji “zamor materijala”. Karate je veština koja ljudima vraća elan i želju da vežbaju bolje i više, ali i da nastave da se bave biznisom”, objašnjava Marković.

On kaže da su pojedini članovi njegovog kluba nakon što su krenuli da se bave karateom postigli mnogo bolje poslovne rezultate, nego u periodu pre toga.

Marković poručuje svim ljudima koji ne znaju šta će sa sobom i imaju bilo kakve zdravstvene probleme da počnu da vežbaju karate.

“To je pravi način da se bez opterećenja, sa dozom vežbanja koja njemu godi, čovek motiviše i ima vredan život. Da ne kaže da je potrošen i da čeka kraj. Mi ne čekamo nikav kraj. Mi tek počinjemo”, istakao je Marković i dodao da se nada da će u 80-toj godini života biti bolji nego što je sada.

Tekst je deo projekta „Stari su naša briga i obaveza„ koji je podržan od strane Gradske opštine Medijana u okviru raspodele sredstava za finansiranje proizvodnje medijskih sadržaja u 2016.

Piše: Biljana Ljubisavljević