Petrović je pre nepune tri godine prvi put došao u Srbiju u potrazi za Donjom Studenom, selom u niškom kraju u kome je rodjen njegov deda Denča, ali već dve godine živi u Niškoj banji.

Posle nekoliko dužih i kraćih boravaka u Srbiji, nastanio se u  malom stanu u banji jer su od porodične kuće Petrovića u Studeni ostale samo ruševine.

                                                          Kristofer Petrović

Nedavno je i zvanično postao državljanin Srbije, a sada mu, kako ističe, preostaje jedino da dedino imanje, čiji je jedini zakonski naslednik, uknjiži na svoje ime.

Petrović naglašava da je u Niškoj banji našao svoj mir i da se sada mnogo bolje oseća nego pre dve godine kada se doselio.

„Prvi put kada su me videli, smejali su se, prilazili mi, rugali se, slikali me telefonima..Napokon je ta faza prošla. Kada sam im se obraćao na engleskom jeziku  mislili su da se šalim, da se zabavljam, da sam neki siromah i osoba čudnog izgleda. Srećom to je sada prošlost, ljudi su me prihvatili“, rekao je Petrović za Medijski istraživački centar.

Petrović  još uvek nije naučio srpski, ali je uspeo da nađe par prijatelja, izgladi odnose sa rodbinom i navikne Nišlije na svoje prisustvo.

„Iako nemam puno prijatelja slobodnog vremena gotovo i da nemam. Obrađujem zemlju i voćnjake, čitam, pišem članke za biznis žurnal namenjen amiškim zajednicama, ali i za magazin koji izlazi u Americi“, rekao je Petrović.

Skoro svakog meseca odlazi na putovanja po svetu i obišao je do sada brojne zemlje širom zemljine kugle. Ovog meseca boravio je na Šri Lanci.

Kada je u Niškoj banji najradije odlazi u Baptističku crkvu u Leskovcu jer nju doživljava najbližom svojoj zajednici. Često se hrani u obližnjem restoranu, u kom je sada već rado viđen gost, jer kako  kaže, nema puno zahteva.

„Dođem, naručim hranu. Obavezno ponesem neku knjigu koju čitam dok čekam da hrana stigne. Ručam i odem. Sve to u vrlo kratkom roku obavim. Dopada mi se srpska hrana. Obožavam punjenu piletinu i sarmice“, rekao je Petrović.

Za protekle dve godine koliko živi u Niškoj banji Petrovića nije posetio niko od rodbine iz Amerike, ali kaže da mu je majka obećala da će doći kada se bude ženio.

O ženidbi, medjutim, za sada ne razmišlja.

Petrović podseća da on ima srpske korene jer je njegov pradeda Jovan 1912. godine odlučio da dvojicu od trojice sinova pošalje u Ameriku i tako ih spasi opasnosti koju je donosio Balkanski rat.

Pavle i Denča imali su samo 13 i 12 godina kada su se obreli u Americi. Denča se nastanio u Pensilvaniji i tamo se kasnije oženio ćerkom baptističkog sveštenika.

Kristofer Petrović kršten je u baptističkoj crkvi, ali mu je zasmetao snažan nacionalizam koji je u njoj primetio 2001. godine i zato je otišao amišima.

Procenjuje se da u SAD-u živi oko 300.000 amiša, ali je samo 100 konvertita, odnosno ljudi iz drugih religija koje su amiši prihvatili kao svoje, a Kristofer je jedan od njih.

Amiši su miroljubiva, konzervativna hrišćanska grupa koja ne koristi dostignuća moderne tehnologije poput automobila. Imaju stroga pravila ponašanja i oblačenja i jedini srpski amiš ih se strogo pridržava.

Piše Biljana Ljubisavljević

Foto Saša Djordjević