Samo dva dana nakon što je Fridom haus, nevladina organizcija iz SAD, u svom izveštaju od 5. februara Srbiju stavila među neslobodne zemlje, započeta je „Budućnost Srbije" - kampanja SNS u kojoj predsednik i premijerka obećavaju još slobodniju i napredniju Srbiju. Međutim, protesti nezadvoljnih građana se već mesec dana iz Beograda šire Srbijom. Sve je više pobunjenih gradova i malenih mesta u kojima su se ljudi usudili da izraze svoje nezadovoljstvo.

„Stanje nacije je dramatično. Naše je društvo bolesno. I ta bolest je vidljiva u svim sferama. Vidljiva je u svim institucijama, vidljiva je u životu pojedinaca, gde god pogledate vi zaista vidite simptome te bolesti. Naši ljudi žele da ozdrave, i mislim da je to osnovni razlog zašto su ljudi izašli na ulice, žele da žive u zdravom društvu i da se osećamo zdravo, a ne bolesno", kaže prof. dr Tatjana Paunović.

„Vi u ovako bolesnoj državi praktično nemate zdravu oblast, da li će se ticati lokalne samouprave ili parlamenta koji je izgubio svaku funkciju, jer niko od nas više nije predstavljen u tom parlamentu, da li će se ticati da predsednik naše države krši Ustav na koji se zakleo – potpuno je svejedno, jer svi zahtevi imaju taj jedan imenitelj", smatra profesorka Filozofskog fakulteta u Nišu.

Ovde nema države, smatra i sociolog prof. Đokica Jovanović. „Nema ni ustanova. Ljudi su konačno videli šta stoji u frižideru, tj. ništa, i zato izlaze. A SNS kampanja? Meni je tu jedna stvar posebno zanimljiva. Da li je moguće da u tom SNSu nema nikoga ko je malo maštovitiji, ko je malo kreativniji i originalniji? Oni samo, kako se kaže, abreaguju i kopiraju one koji su ljuti na njih. Tako da ja mislim da je SNSovcima do zla boga dosadno, nema tu ničeg suštinskog. To je samo pokušaj skretanja pažnje na sebe i na sopstveno postojanje. Nema tu nikakvog pokrića”, kaže sociolog Jovanović i tvrdi da su i članovi SNSa nezadovoljni i zbunjeni jer zemlja tone sve više u anomiju i beznađe.

To beznađe nateralo je mnoge da se pojave na trgovima i ulicama. Još od prvog protesta u Nišu, dva penzionisana protojereja u svojim crnim mantijama, Miomir Jeftić i Bogoslav Stanković iz Aleksinca svakog petka stoje u prvim redovima, bez izuzetka – u njihovom gradu protesta još nema. I oni su nezadovoljni vlašću, nezadovoljni kako kažu uzurpacijom svih mogućih prava, bilo da se tiču školstva, zdravstva ili nečeg trećeg.

„Mi smo bili narodni sveštenici, i bilo bi sramota da kad se narod digne da nas tamo nema. Osnova je narod, i ovde smo samo zbog naroda! Svi su u strahu i narod i crkvena hijerarhija, svi su u strahu”, kažu ova dva sveštenika u penziji i objašnjavaju da narod mora da izađe iz mraka. Jedan od njih, Miomir Jeftić kaže da zna da i njegove kolege razmišljaju isto kao i on bez obzira što ne mogu javno to da kažu. „Ja sam rušio Tita, srušio Miloševića, valjda ću i ovog. Svoju glavu sam već stavio u torbu, nema nazad”, kaže on.

Koliko je zaista strah prisutan među ljudima, posebno se vidi u malim mestima gde se svi poznaju poput Vranja, Knjaževca, Brusa, Apatina, Loznice ili Vrbasa. U ovim mestima svi su upoznati sa time ko ide, a ko ne ide na proteste. Zbog toga se mnogi boje da javno izraze svoje nezadovoljstvo, pa najvećim uspehom ovih protesta prof. dr Tamara Milenković-Kerković vidi u hrabrosti da se javno istupi. Kao profesorka Ekonomskog fakulteta u Nišu, ali i kao članica predsedništva Pokreta Dveri obraćala se narodu u nekoliko manjih gradova Srbije.

„Vrlo često se ljudi bave koliko je bilo ljudi u Kuršumliji ili Vranju, meni to zaista nije bitno. Bitno je da se taj plamičak održava jer za mene su protesti u malim mestima vrhunska vrednost koju moramo da podržavamo. Cela Srbija je duboko podeljena, a pogotovo je to vidljivo u mestima gde kakva – takva industrija postoji, gde ljudi koliko – toliko imaju ta radna mesta za koja naravno brinu. U Vranju koje pominjemo je to stvarno dosta izraženo, ali je to sindrom čitave Srbije. Čitava Srbija je jedna duboko podeljena zemlja, i na žalost, režim je insistirao da deli ljude, to je njihov mehanizam pomoću koga vladaju”, kaže Milenković Kerković.

Na pitanje kako komentariše to što su akademska zajednica i poznate javne ličnosti poput glumaca javno podržale proteste, prof. Kerković kaže da je i elita pod pritiskom nakon što su i ovaj i prethodni režimi radili na deelitizaciji Srbije i urušavanju obrazovanja i kulture i svodili narod na puko preživljavanje.

„Elita se povlačila, i umesto kulturne, umetničke i sve druge elite, mi smo dobijali rijaliti i najnižu prostotu u medijima, i narod je navikavan da je to što im se nudi, ta vizija stvarnosti koja bi kultura trebalo da bude. Vi ste videli ponašanje Akademije nauka i umetnosti, Univerziteta i to je razumljivo kad su narušene osnove vašeg postojanja, a osim toga potpuno nelojalna konkurencija privatnih fakulteta, tolerisanje lažiranja, plagiranja, objavljivanja u plaćenim časopisima. Sve je bilo pušteno niz vodu. S druge strane, znate, mi smo plaćeni da bi štitili nacionalne interese, videli smo da su ugrožene vitalne vrednosti, i da nas, ako se dalje ide sa tim, više neće biti. Isto je i sa javnim ličnostima, shvatili su da moraju da stanu na scenu i objasne ljudima šta se dešava".

Međutim, ono što zabrinjava profesorku Tatjanu Paunović su mladi ljudi koje često kritikuju zbog pasivnosti. Prema njenim rečima, mnogo toga se promenilo na gore u ovom društvu, a to što mladi ne veruju nikome je jedna od njih.

„Mnogo puta mi čujemo - zašto proteste ne vode studenti kao što je bilo šezdeset osme, kao što je bilo devedesetih? A ono što zapravo treba da se zapitamo jeste kakvo smo to mi društvo kad smo uspeli da odgajamo generacije koje nisu buntovne. Ja smatram da mi mlade ljude ne smemo da kritikujemo zbog tog stava, već da ih shvatimo kao ogledalo – to je ono što je proizvod koji smo dopustili da se desi za poslednjih 20 godina", kaže Tatjana Paunović i dodaje:

„Mi znamo, 90-ih godina se teško živelo i sećamo se teškog socijalnog i materijalnog položaja za ogroman broj ljudi. Ali sada je, pored toga, razlog zašto su ljudi prvenstveno ustali - nasilje nad zdravim razumom. Kada vi znate šta imate u novčaniku, kada znate kojom mukom možete da platite račune, ljudi rade po dva ili tri posla, a sve vreme imate jednu propagandu kroz sve medije i priču o tome da smo ušli u zlatno doba i da nam je rast najveći na planeti, u univerzumu…Šta je to nego nasilje nad zdravim razumom?!", kaže ona.

Studenti su u manjem broju u odnosu na nešto starije građane, a u masi se uvek nađu i pojedini političari. Članica predsedništva Dveri prof. Tamara Milenković-Kerković smatra da je podela na građanske i političke proteste veštačka.

„Naravno da građani imaju neka svoja razmišljanja o politici, posebno što je bilo grehova prethodnih vlasti. Mi se trenutno nalazimo u jednom "predpolitičkom” društvu, borimo se za opstanak ove zemlje. Svi smo u istom frontu, ali jedna od stvari koje najviše zameram ovoj vlasti, to je zabluda o razlici između građanskog i političkog. Tu nema razlike, to je isto, jer pogledajte koren reči politika – polis, a to je grad", smatra Kerković.

A šta u slučaju izbora? „Ukoliko izbori budu u aprilu, a ne bude se promenilo ništa u smislu legitimnosti, odnosno legitimiteta uslova u smislu svih zahteva koje opozicija zajednički istakla, sigurna sam da će doći do bojkota izbora i za to se takođe zalažem".

Tekst i fotografije: Jelena Đukić Pejić     DW.com