“Ideja o ujedinjenoj Evropi je pravo svih Evropljana i to pravo niko ne može da im oduzme. Mi smo evropska drzhava i imamo pravo da budemo deo zajedničkog evopskog doma!”, poručiće svojim sunarodnjacima, predsednik Makedonije, Stevo Pendarovski, tešeći ih posle veta kojeg je Republika Severna Makedonija dobila od EU, o odlaganju odluke o datumu o početku pregovora.

Iako je odmah postalo jasno da se RSM jednostavno ne uklapa u planove francuskog predsednika Emanuela Makrona, kome je preče da njegova zemlja popuni vakuum u EU, izlaskom Velike Britanije (iako je Bregzit sam po sebi, postao “latinoamerička serija”) i da ako je moguće, postane Nemačka umesto Nemačke, razočaranje i malodušnost u pogledu evroatantskih integracija su zavladale makedonskom političkom scenom. To se doduše može popraviti, ako zemlja u proleće 2020, konačno postane članica NATO-a, ali će procenat EU-skeptika sigurno rasti, posebno zato što će se u predizbornom periodu (iako je lako moguće da se najavljeni prevremeni parlamentarni izbori i ne održe, zakazanog 12 aprila sledeće godine, jer ne odgovaraju ni vlasti zbog poljuljanh pozicija posle Makronove šamarčine, ni bezidejnoj opoziciji, opterećenoj kriminalom bivšeg rukovodstva, žestoka kampanja je uveliko u toku), Makedonija u bliskoj buducnosti, “ljuljati” ‘ od rezigniranosti i krajnjeg pesimizma, preko retkih upozorenja o neophodnosti surovo-realističnog pristupa situaciji, do PR-optimizma, kad mu vreme nije…

Makedonija je napravila džinovske korake u sferi dobrosusedskih odnosa, dosad maltene nezamislive na Balkanu: rešila je Gordijev čvor sa Grčkom promenivši ustavno ime, uz žestoke proteste i neprihvatanje takve odluke od značajnog dela etnički-makedonskog stanovništva (koji smatra da mu je, za razliku od manjih etničkih zajednica, direktno ugrožen nacionalni identitet u sopstvenoj drzhavi), prihvatila je ulogu slabijeg pregovarača u usaglašavanju stavova o istorijskim nesporazumima sa Bugarskom, kao članicom EU i NATO, i uz više ili manje uspešne pokušaje balansiranja, kako u odnosima sa brojnom albanskom zajednicom u zemlji (što utiche na odnose sa Tiranom i Prištinom), tako i u relacijama sa Kosovom, što se pak, odražava na odnose sa Srbijom…

Ali, makedonska javnost je bolno svesna činenice da se u pogledu obećavanih reformi (obračun sa kriminalom doskorašnjih ali i aktuelnih političkih i biznis-moćnika, borba protiv sveprisutne korupcije i duboki rezovi u pravosudnom sistemu – “Nema pravde, nema mira!”, promena izbornog sistema i karikaturalnog Izbirachkog spiska, vraćanje dostojanstva pacijentima i poverenja u urnisani sistem javnog zdravstva, sređivanje haosa u obrazovnom sistemu, konsolidiranje očajne ekonomske situacije ka uspostavljanju socijalne pravde i barem minimalnom ograničavanju masovnog iseljavanja mladih obrazovanih kadrova, konačnom sprovođenju popisa stanovništva, ukidanje patrijskog ringišpila u katastrofalnoj kadrovskoj politici…), već dve godine uglavnom, tapka u mestu. 

Ipak, umesto zabeleški na sporost reformi, Makedonija kao moneta za potkusurivanje u evropskim relacijama, nezasluženo dobija francusku/evropsku “korpu”, uz pretnju da se naruši i proevropska opcija aktuelne vlasti.

Predsednik Pendarovski i premijer Zoran Zaev su doduše, odmah ugostili novog predsednika Evropskog parlamenta Davida Sasolija, kome su preneli kakva je istorijska greshka i nepravda učinjena Makedoniji 18 oktobra i koliko je, posle svega što je Makedonija uradila na planu evroatlantskih integracija, odluka EU demotivirajuća i za ceo Zapadni Balkan. Ali, i da, i pored otsustva strukturiranog i sistematskog pritiska kojeg bi vršili sami pristupni pregovori, Makedonija nema drugu alternativu, i da će se aktuelna vlast suočiti s baražnom “kritikom anti-EU i retrogradnih snaga”, ali da čvrsto veruje da zbog prihvatanja EU vrednosti i dosadašnjih rezultata - ima argumente za zasluženo članstvo u EU.

Sasoli je pak, tri puta optimistički ponovio da tri zemlje koje nisu dozvolile start pregovora EU sa Makedonijom i Albanijom, preispituju svoje stavove i odluke. “Vlade ovih zemalja koje su iskazale uzdržanost i rezervu u pogledu odluke, su sada u fazi procene i razgleđivanja njihove odluke. Ovo je momenat koji govori o velikom poverenju”, istakao je Sasoli.

I potpredsednica francuskog Senata, Elen Konve – Mure, koja je odmah posle francuskog veta posetila Skopje, istakla je da “punopravno chlanstvo u EU, nema alternativu”, a šef francuske diplomatije Zhan-Iv Le Drian, je za grčki list “Ta Nea”, potencirao da “evropska perspektiva Severne Makedonije i Albanije nije dovedena u pitanje, i da su obe drzhave, najzreliji kandidati da počnu pregovore i postanu članice EU, kada završe neophodne reforme”.

Pojedini analitichari su i dosad isticali navodne razlike izmedju navodnih - američkog i nemačkog koncepta o budućnosti Makedonije i Zapadnog Balkana (Kosovo, BiH), a Makronov potez (štap umesto očekivane šargarepe) navodi da iygleda postoji i nekakav treći koncept o stopiranju proširivanja EU i o ulozi Balkana u takvom razvoju događjaja. . 

Verovatno će i sam Makron sledeće nedelje (12 novembra) na marginama Pariskog mirovnog foruma, sličnim obećanjima kao francuski funkcioneri dosad, tešiti svog makedonskog kolegu Pendarovskog, ali makedonski mediji su preneli i stav direktora Evropske inicijative za stabilnost Geralda Knausa, da bi EU trebala “da ponudi svim državama Zapadnog Balkana da se priključe jedinstvenom tržištu, kao Norveška ili Island”. Njegov predlog o uključivanju Zapadnog Balkana u mehanizam Jedinstvenog evopskog trzhista, su pojedini analitichari doveli u vezu s predlogom srpskog predsednika Aleksandra Vučića o “Malom Shengenu”, o ekonomskom povezivanju regiona i cele “balkanske šestorke”, o kojem je prošlog meseca u Novom Sadu razgovarao sa premijerima Edijem Ramom i Zaevim, tik pre Makronove evropske blokade za njihove zemlje, a prema najavi, razgovori će produžiti ovog vikenda u Ohridu. Iako, zvanično punopravno chlanstvo u EU, nema alternative, predlog o “norveškom modelu” (pa i “Mali Shengen”) se u Makedoniji neretko shvata i kao ponuda o novoj “čekaonici za EU” - samo za Balkance, bez pristupa evropskim fondovima. Odnosno, kao utešna nagrada kroz pridružno članstvo, ali i kao obećanje koje se pre svega nudi – da bi sprečilo “druge uticaje” u regionu. I pored pozitivnih strana predloga, posebno u pogledu daljeg tretmana zemlje u EU, ostaje otvoreno pitanje dali bi za Makedoniju to samo značilo status “povlaštenog suseda” EU - do daljnjeg.

O prepuštanju terena, prema makedonskim medijima, piše i zamenik ministra spoljnjih poslova Nemačke, Mihael Rot u kolumni u “Veltu”, potencirajući da su Albanija i Severna Makedonija ispunile briselske uslove: “One pripadaju Evropi. Bilo bi fatalno da se teren prepusti drugim akterima, kao shto su Rusija, Kina ili Turska. I da – mi treba da reformišemo EU! Ali, to nije u suprotnosti sa njenim proširivanjem… Naš primarni cilj mora biti ‘ da se napravi sve za mir, pomirenje i demokratiju na Zapadnom Balkanu. Jer, region nije ‘zadnje dvorište’ evropske kuce”.

I nekadasnja EU-funkcionerka, a danas predsednica organizacije žena Evropske narodne partije, Doris Pak, je izjavila da je za nju “velika glupost” da država koja je usred Evrope, “preko drugih država ide ka Aziji”. Pak je bila decidna: “Ukoliko mi ne produžimo da se zalažemo i ne povučemo Severnu Makedoniju u nashu EU, otvorićemo prostor drugim igračima koji će hteti da svoje ciljeve i moći ispune tu”

A, potez postojanog pretstavnika Rusije u EU, Vladimira Čižova, koji je samo desetak dana posle Makronovog veta, ponudio Albaniji i Severnoj Makedoniji, priključivanje u Evroazijsku ekonomsku uniju, formiranu 2015, uz obrazloženje da će obe drzhave naići na veće razumevanje u EEU, nego u EU, gde su stavljene “na led”.  I to nije samo stajanje na muku, razočaranoj javnosti u obe balkanske države… Jer, članice EEU su Rusija, Jermenija, Kazahstan, Kirigistan i Belorusija, a 26 oktobra ove godine je Dogovor o slobodnoj trgovini sa EEU potpisala i Srbija, koja je započela pregovore sa EU.

“Nema takve pozivnice… Ne pada nam na pamet tako nešto. Ne, nema takve pozivnice. I nadam se da neće ni stići”, odmah se ogradio makedonski premijer Zaev.

Ali, može li ruski “nepristojni predlog”, kako su ga ocenili pojedini makedonski mediji, da utiče na Makrona i na ostale uzdržane u pogedu EU-budućnosti RS Makedonije?

Piše: Siniša Stanković