Naporni i žilavi pregovori vukli su se više od četiri meseca. Izgledalo je kao da su suprotnosti nepremostive, kao da će koalicija propasti pre nego što je i formirana. No, Kosovo sada ima novu vladu. A premijer se zove Aljbin Kurti. Nekadašnji pobunjenik i enfant terrible Kosova sada je novi šef vlade.

Glasanju u parlamentu (2. februara) prethodile su duge razmirice između Samoopredeljenja (LVV) i Demokratske lige Kosova (LDK). Koaliciona vlada je potvrđena bez glasova opozicionih stranaka, koje u parlamentu imaju 44 od ukupno 120 mandata.

„Nova era“ u zavisnosti starih struktura

U svom govoru pred glasanje u parlamentu, Kurti je obećavao mnogo: da će oživeti privredu, ali i povesti ogorčenu borbu protiv korupcije. Da će se pobrinuti da na Kosovu zavladaju pravna država i poredak. Govorio je o „novoj eri“. Kurti je najavio i spremnost da razgovara sa Beogradom, ali je insistirao na „reciprocitetu u trgovini, politici i privredi“.

To su ambiciozno postavljeni ciljevi! A kako će on to sve da postigne – ne zna se. Koalicioni sporazum javnosti je ostao nepoznat. Pa čak i poslanicima. Zato su poslanici opozicije napustili skupštinsku salu. Deset poslanika stranke srpske manjine bojkotuju – već po tradiciji – glasanje, iako im prema ustavu automatski pripadaju i dva ministarska resora u vladi.

Novoj vladi neće biti lako da kroz parlament progura važne zakone, jer joj je suprotstavljena jaka opozicija. Većina u parlamentu je tesna, vladajuća koalicija ima nešto više od polovine mandata.

Tokom koalicionih pregovora, Demokratska liga Kosova u više navrata je uspevala da natera Kurtija da popusti. On je bio za smanjenu vladu od 12 ministara, na kraju ih je ipak bilo 15. Njegovo Samoopredeljenje je najpre odlučno tražilo za sebe resor unutrašnjih poslova, smatrajući da je bolje da sami upravljaju borbom protiv korupcije, ali je na kraju to ministarstvo dobila Demokratska liga. Baš kao i funkciju predsednika parlamenta.

Svaka partija postavlja šest ministara, a tri ministarstva su u rukama manjina (dva u rukama srpske manjine). Glavni razlog za trzavice bio je spor oko pitanja čiji će tokom narednih godina biti predsednik države. Zbog toga je pretio prekid pregovora. I zato se sa temom čekalo do poslednjeg trenutka. Ona je na kraju ostavljena – za kasnije. Ali, to ne znači da je ta tema nestala. Uskoro bi moglo da dođe do teške probe za Kurtijevu vladu.

Pripreme za neophodne kompromise

Vladajućoj koaliciji suprotstavljena je veoma jaka opozicija: Demokratska partija Kosova Hašima Tačija i Alijansa za budućnost Kosova (AKR) dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja. Obojica su bivši komandiri UČK koji su se devedesetih godina borili protiv srpske vladavine. Od kraja rata su se smenjivali na vlasti. Pri tom im je pacifistička Demokratska liga najčešće bila koalicioni partner – a i sada je u vladi. S druge strane, Samoopredeljenje sa svojim većinom mladim političarima koji dolaze iz vanparlamentarne opozicije, još nema iskustvo na vlasti.

Aljbina Kurtija čeka Sizifov posao. On ne sme da razočara svoje birače. Ali ako bude hteo da postigne napredak u približavanju Kosova i Srbije, neće moći da izbegne bolne kompromise sa Beogradom. Pritom je pritisak SAD i EU na obe strane da napokon dođe do normalizacije između nekadašnjih ratnih protivnika – veliki. A vremena sve manje.

Građani Kosova, sa najmlađim stanovništvom u Evropi – prosečna starost je 27 godina – hoće rešenja za bolji život u svojoj zemlji. Oni su prezasićeni politikom. Razočarani birači velike nade polažu u Kurtija. On je za kurs protiv dosadašnjeg establišmenta, nepotizma i stagnacije. Sada mora da pokaže da ozbiljno misli!

Odnosi snaga u kosovskom parlamentu odražavaju i podelu kosovskog društva kada je reč o pregovorima sa Srbijom. Suđenja kosovskim Albancima osumnjičenim za zločine mogla bi da uzburkaju atmosferu u zemlji. Jer, bivše borce UČK slave kao heroje i oni i dalje imaju veliku podršku naroda. Samoopredeljenje i Demokratska liga Kosova moraju da imaju obzira prema tim nacionalnim osećanjima i tradiciji, da budu u stanju da drže pod kontrolom situaciju u zemlji. U svakom slučaju, bivši politički pobunjenik Kurti sada mora da uspe u teškom zadatku: da pripremi kosovsko društvo na neophodne kompromise.

Postizanje saglasnosti sa Srbijom, ali i unutar Kosova, neophodno je za sigurnu i mirnu budućnost. Kurti mora da pokaže rezultate svega što je do sada obećavao, jer po tome će se suditi o njegovom radu na čelu vlade. Ukoliko novoj vladi ne uspe politički i reformski preokret – biće osuđena na neuspeh. A druge stranke, pa i Demokratska liga Kosova, neće za njom roniti suze. Pri tom je reforma preko potrebna i samo Samoopredeljenje nudi šansu da se sa njom zaista i počne.

DW.com