Vaseljenska patrijašija priznaje „Ohridsku crkvu“

maj 11 2022

Vest da je Vaseljenska patrijaršija priznala pravoslavnu crkvu Severne Makedonije prenela je i nemačka Katolička novinska agencija – uz napomenu da budući kanonski status crkve ostaje otvoren.

Carigradska Vaseljenska patrijaršija priznala je pravoslavnu crkvu Severne Makedonije, saopšteno je u ponedeljak uveče posle sastanka Svetog sinoda u Istanbulu. Nemačka Katolička novinska agencija (KNA) prenosi saopštenje Vaseljenske patrijaršije prema kojem ona prihvati „jerarhiju, sveštenstvo i narod te crkve pod arhiepiskopom Stefanom“ u evharistijsku zajednicu. „Rana raskola“ će biti zaceljena i evharistijsko zajedništvo obnovljeno“, saopšteno je iz Istanbula.

Kanonska teritorija crkve biće ograničena na državu Severnu Makedoniju, navodi se u saopštenju, ali kanonski status crkve, kako piše KNA, ostaje nejasan: „Na Crkvi Srbije je da reguliše administrativna pitanja između nje i Crkve u Severnoj Makedoniji.“

Naglašeno je takođe, prenosi nemačka agencija, da je iz naziva crkve isključen termin „makedonska“, ali i svako korišćenje reči „Makedonija“ kao oznake za crkvu. Priznat je samo naziv „Ohridska arhiepiskopija“ – nemačka agencija u svojoj informaciji koristi izraz „Ohridska crkva“ (Kirche von Ohrid).

Odluka iz Carigrada, kako prenosi KNA, usledila je samo nekoliko dana nakon što je otkriveno da se srpska delegacija, u kojoj je bio i patrijarh Porfirije, nedavno sastala sa delegacijom Makedonije.

Istorija sukoba

Katolička novinska agencija podseća da je „Severna Makedonija (sa glavnim gradom Skopljem), ranije prema kanonskom pravu pripadala Srpskoj pravoslavnoj patrijaršiji. Godine 1967. Makedonska crkva se – uz aktivno učešće Titovog komunističkog režima – odvojila od Srpske Patrijaršije, iako je ona Makedoncima još 1959. ponudila ’autonomni status’. Za svetsko pravoslavlje, nova crkva smatrala se ’šizmatičkom’.“

I novija istorija tog sukoba je nepregledna, piše KNA. „Makedonske vladike nameravale su da 2002. ponovo uspostave odnose sa Srpskom patrijaršijom, ali su ih u tome sprečili političari u Skoplju. Zatim je 2017. Makedonska pravoslavna crkva u zvaničnom pismu upućenom Bugarskoj crkvi navela da je spremna da prihvati Bugarsku pravoslavnu crkvu kao ’majku crkvu’, ako Sofija prvo zvanično prizna autokefalnost Makedonaca.“ Ti pokušaji, međutim, na kraju nisu bili uspešni, piše KNA i na kraju navodi da je u maju 2019. Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve najavio nastavak dijaloga.

Poslednjih godina, severnomakedonski političari više puta su se obraćali vaseljenskom patrijarhu Vartolomeju I sa zahtevima da se dodeli autokefalnost. Vaseljenska patrijaršija zato u obrazloženju svoje odluke pominje i „ponovljene zahteve države Severne Makedonije“, prenosi nemačka Katolička novinska agencija. U informaciji se na kraju navodi da se, na popisu iz 2021. godine, 46 odsto stanovnika Severne Makedonije izjasnilo kao pravoslavni hrišćani, 32 odsto kao muslimani, a 0,4 odsto kao katolici.

DW.com

Povezani članci

  • Šta je presudilo na izborima u Nišu?

    Posle lokalnih izbora u Srbiji, sve je uglavnom isto. Ali ne i za Nišlije. Kako to da je opozicija najveći uspeh postigla u tom gradu? Koji su faktori na to uticali?

  • Majstori iz Srbije - Ima li još ko da ode?

    Od 01. juna Nemačka zapošljava iz zemalja Zapadnog Balkana i do 50.000 radnika godišnje - duplo više nego do sada. Istražujemo da li će neki majstor ostati i u Srbiji?

  • Lokalni izbori u Nišu – nikad mirnija kampanja

    Za lokalne izbore u Nišu koji se održavaju 2. juna proglašeno je 11 izbornih lista. Većina se zove slično. Čak sedam njih u svom nazivu ima reč „Niš“, dve imenicu „snaga“, a jedna ima i reč „Rusija“ i reč „Niš“.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim