A kad ću ja u taj avion više?
maj 13 2016
DAJE SE NA ZNANJE!!! LINIJA BEOGRAD - NJUJORK POSLE SKORO ČETVRT VEKA!!!
Pretpostavljam da je ova vest obradovala naše življe po Amerikama, tačnije onaj deo koji nije emigrirao na crno. Oni što čekaju papire, teško da će skoro „na ovamo“. Obradovala je i one što lete stalno. A mene baš iznenervirala... I dok se oni posle 25 godina raduju ovoj „povoljnosti“, ja baš toliko čekam da sednem u taj avion.
Da, ja sam Milica Milojević i imam skoro 31 godinu. Po zanimanju sam novinarka i nikad nisam letela avionom. Starija sestra jednom, dok ja nisam još ni u planu bila, ali se i ne seća. Išli ko svi paradajz turisti kolima do Grčke, posle malo kampovi u nekada našoj Crnoj Gori...i to je to. I za to se jedva skupi i to samo za „decu“. Moji godinama ne mrdaju iz zemlje. Pa se baš pitam, za koga je ovo baš lepa vest....
“Na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" sleteo prvi širokotrupni avion za redovni intrekontinetalni saobraćaj između Balkana i Amerike. Promotivna cena u nižoj sezoni je 440 evra za povratnu kartu i prema rečima ljudi iz "Er Srbije" do sada je prodato oko 11.000 karata”
Za ovu promotivnu cenu morala bih da odvojim tri plate, najmanje. I to samo za sebe. A kad sam već toliko čekala, redno je da letim bar sa partnerom. Znači, on i ja cirka da ne jedemo i ne plaćamo ništa pola godine i eto nam karteeee.... A nije fer, rodjaci...
Možda me sve ovo ne bi toliko pogodilo da mi još pre 16 godina niste obećali da ću da letim...Sećam se odlično kampanje nakon petog oktobra. Bio neki promo spot, kao lik kupio stan, sredio kuću i poslao porodicu na more...gleda ih kako odlaze, naravno avionom... Ja na početku srednje škole, baš sam vam svima verovala! Nadala se da ću i ja za neku godinu napokon da vidim kako izgleda čekirati se na aerodromu. Ne znam kako zvuči ono “”Vezite se, polećemo”. O osećaju kada ti se stomak podiže, znam samo iz priče. I za taj strah uzletanja i sletanja.
I tako ste se svi lepo prošetali kroz naše živote i obećavali “razne avione”. Došli smo dotle da ne možemo ni posao pošteno da nadjemo bez partijske knjižice a kamoli tek da popunjavamo pasoš.
Ljudi gladni. Doduše, ne smeta im mnogo izgleda, baš su mirni. Možda su pregladneli, dugo im mašemo šniclom ispred nosa. ”Sad pomiriši, posle zaokruži šta treba i eto šnicle”. Al niko da ispuni obećanje. Šniclu pojeli razni birački i upravni odbori. Dok su sastančili i debatovali kako da nam bude bolje.
I tako...možda nisam u pravu što se ne radujem ovoj vesti. Samo bre ljudi, KAD ĆU JA VIŠE U TAJ AVION?! Ne bih stvarno da mi prva karta bude u jednom pravcu, bez povratne u planu.
Piše: Milica Milojević http://serbiaclimate.blogspot.rs/
