Verovatno sam tako i delovala jer su me nekoliko puta pitali da li sam sigurna da želim da uđem.

Ispred ulaza delovalo je kao da silazimo u bajku, ali je ubrzo sve postalo akcioni film.

Cerjanska pećina je složeni sistem i osim ovog, trenutno se zna za još jedan ulaz kroz Kravljansku jamu.

Prvo što me je uplašilo bilo je spuštanje uz pomoć konopca, jer sam svakog trenutka očekivala da počnem da se odbijam od stena klateći se levo - desno. Kada se to nije desilo, ovaj mali podvig dao mi je ogromno samopouzdanje i jedva sam čekala sledeći izazov.

A tek smo bili u malom kanalu koji je dugačak oko 300 metara i karakterističan je po tome što ima više podzemnih voda od velikog. U nekim delovima gotovo klečeći smo prolazili kroz vodu, jer je visina nekih pola metra.

Uz dobre vodiče iz niškog Safari kluba i Zavoda za zaštitu prirode Srbije, osvajali smo deo po deo Cerjanke i upoznavali se sa njenim stanovnicima.

Nismo naišli na slepe miševe kojih kažu da u ovoj pećini ima 12 vrsta, a možda i jesmo, ali nisu hteli da me uplaše.

Na prelazu iz malog u veliki kanal dok smo stajali ispod velikog krečnjačkog brda pod nazivom Ljuti vrh, saznali smo da su neke od dvorana Cerjanke visoke i do 40 metara.

Odatle smo, kroz veličanstvene dvorane, podzemnu reku i uzane prolaze hodali još nekih 700 metara do Caričinog grada – tu, na prvom kilometru od ulaza i oko 200 metara ispod površine zemlje, pred nama  se ukazao nakit Cerjanke – stalaktiti, stalagmiti, draperije i helektiti koji i dan danas niču i to suprotno gravitaciji.

Do kraja istraženog dela pećine, pred nama je ostalo još oko 6 kilometara, a od ulaza do 7. kilometra iskusnim speleolozima treba oko 7 sati.  Tu smo odlučili da je za prvi put dovoljno i da je vreme da se vratimo.

Izašli smo iz, kako se procenjuje, 2 miliona godina stare pećine, posle oko 3 sata, u neverici da nam je tako brzo prošlo vreme.

A kako je ova avantura izgledala, pogledajte u videu na portalu Megafon.

Autor: Sonja Urošević