Preko Drine bez čamca: Kako bosanska policija vraća migrante u Srbiju

oktobar 13 2020

Migranti kažu da ih policija „vraća“, a policija tvrdi da ih „odvraća“ od ulaska u zemlju. Razlika je pravno bitna, ali je realnost ista – stotine ljudi gazi Drinu ili pliva u brzacima. Navodno su se neki tako utopili.

Banja Koviljača i Mali Zvornik kraj Drine su često poslednje stanice migranata u Srbiji pre nego što pokušaju da uđu u Bosnu, odakle dalje idu ka Hrvatskoj. Zbog prelaska granice rizikuju sve, pa i život – Drina zna da bude duboka i brza. Traže gazove ili plivaju noću, kako ih ne bi uhvatila granična policija BiH.

Policiji neko i promakne, ali oni koje policajci uhvate i vrate u Srbiju, tvrde da to nekada bude vrlo nemilosrdno. Desetak momaka sa kojima je reporterka DW pre nekoliko nedelja pričala na napuštenoj železničkoj stanici u Banji Koviljači rekli su da su do sada tri puta bili vraćeni u Srbiju.

Migranti Banja Koviljaca 21

„Oni koji imaju novca, idu organizovano čamcima. Mi nemamo novca, moramo sami. Ali bosanska policija je strašna prema nama. Poslednji put su gurnuli trojicu u Drinu, a oni nisu znali da plivaju. Udavili su se. Mrtvi su!“, ispričali su tada.

Ne vraćaju nego odvraćaju?

To su teške optužbe, i ovi mladići nisu jedini koji ih iznose. Granična policija BiH pak na upit DW odgovara da se rukovodi konvencijama kojima se štite prava i slobode migranata, i da oni ne vraćaju migrante, ali ih odvraćaju od prelaska.

Iako može da zvuči kao jezička akrobacija, razlika je vrlo bitna. Snage reda imaju pravo da spreče nekoga da uđe u zemlju, ali nemaju pravo da ga, ako je već ušao, vrate u susednu državu. Tada je u pitanju takozvani push back, ilegalna praksa koju mnoge policije primenjuju prema migrantima, često uz brutalnu silu.

Migranti Banja Koviljaca 19

„Tokom odvraćanja nezakonitih migranata, policijski službenici ne koriste silu, već upotrebom svetlosnih i zvučnih signala na službenim vozilima i samom svojom nadležnošću na obali reke upozoravaju migrante na nezakonit prelazak državne granice“, stoji u odgovoru granične policije BiH.

U opštini Zvornik u Republici Srpskoj, koja je najbliža mestu prelaska Drine, nadležni kažu malo drugačije. A za svoj odgovor su upotrebili podatke te iste granične policije.

„Podaci sa terena kažu da je to broj između 20 i 50 migranata dnevno. Nedavno su iz Granične policije BiH izjavili da istu grupu migranata znaju da vrate i po 22 puta u toku jednog dana“, navode iz kabineta predsednika Opštine Zvornik.

Prisiljeni da preplivaju reku

Teško je utvrditi da li migranti već uspevaju da se dokopaju teritorije BiH pre nego što budu vraćeni u Srbiju, ili ih policija otera dok se bliže granici na Drini. Tek, dileme nema da migranti moraju da se vrate preko reke.

„Bez puno zadržavanja, administracije, samo kažu vrati se isto kao što si i prešao. Bar smo tako mi čuli“, rekao nam je Robert Lestmajster, upravnik centra za azil u Banji Koviljači.

Prema njegovim rečima, srpska policija je u Drini pronašla najmanje četiri tela, mada se ne bi moglo tvrditi gde su i kako ti ljudi stradali.

Migranti Banja Koviljaca 05

Nevladine organizacije koje brinu o izbeglicama u BiH ne znaju sa sigurnošću da li su se neki od migranata zaista utopili. Iz Danskog saveta za izbeglice su od marta do oktobra prikupili izjave 191 migranta koji svi tvrde da su vraćeni preko Drine. Navodno je samo njih 25 imalo čamce, dok je ostalih 166 moralo da pliva.

„Tokom prisilnog prelaska reke u obzir nisu uzete sposobnosti plivanja, fizičko stanje ljudi, starost, trenutni vremenski i uslovi u reci“, kažu u danskoj organizaciji za DW. Navodno su u reku vraćani i stari, iznemogli, kao i neplivači.

„Samo mi nemojte lomiti noge!“

Institucije BiH nerado govore o problemima na Drini, kao i mogućem kršenju ljudskih prava i konvencija, premda su dobro upoznate sa primerima. U regionu Bihaća odlično znaju da hrvatska policija na sličan način vraća migrante koji napuste BiH.

Nedavno nam je ministar unutrašnjih poslova Unsko-Sanskog kantona Nermin Kljajić rekao da su nailazili na migrante vraćene sa hrvatske granice koji su bili maltretirani, opljačkani ili čak bez odeće.

Migranti Banja Koviljaca 06

O ponašanju hrvatske policije u Danskom savetu za izbeglice kažu da se migranti suočavaju sa „nasilnim i ponižavajućim tretmanom, kao i uništavanjem ili krađom ličnih stvari“.

U izbegličkom kampu Miral u Velikoj Kladuši je nedavno reporterka DW pričala sa velikim brojem ljudi koji tvrde da je hrvatska policija prema njima bila nasilna. Zulkar Nain (31) iz Pakistana nam je tako ispričao da zna da je prelazak granice ilegalan i da je u redu ako ga vrate nazad. „Ali samo mi nemojte lomiti noge“, rekao je on, obazirući se na svoja iskustva sa hrvatskom policijom.

Autor Jelena Đukić Pejić (Banja Koviljača), Marina Martinović (Velika Kladuša)                    DW.com

Povezani članci

  • Institut za veštačku inteligenciju u Srbiji: AI rešenja u javnom sektoru i industriji

    Početkom ove decenije Srbija je dobila Institut za veštačku inteligenciju. Ovo je jedna od mera Vlade Srbije za razvoj AI. Čime se Institut bavi, za MIC govori  dr Milan Stojković, rukovodilac Istraživačke grupe za zelene tehnologije u veštačkoj inteligenciji.

  • Šume na Balkanu

    Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora - gde ima najviše šuma i u kakvom su stanju? Kako se ove zemlje bore sa svim onim što preti šumama: štetočinama, bolestima, sušom, požarima, nepogama i klimatskim promenama?

  • „Represija vlasti u Srbiji dolazi iz nervoze“

    Tri nedelje nakon tragedije u Novom Sadu u Srbiji je uhapšeno 11 osoba, među kojima je i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić. Ali u pritvoru je i najmanje 15 aktivista koji su učestvovali u protestima.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim