Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Djurović izjavio je da su pravnici Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila omogućili da izbeglice lakše dobiju radne dozvole i da je oko 30 njih dobilo radne dozvole.Pravnim aktivnostima Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila omogućeno je da se izbeglice oslobode plaćanja administrativne takse od oko 12.000 dinara za izdavanje radnih dozvola koja je ranije bila obavezna. U skoro svim slučajevima to je bio razlog zbog koga nisu mogli da pristupe tržištu rada i ostvare pravo na rad.

Govoreći o ljudima koji su dobili radne dozvole, Djurović je rekao da su to uglavnom ljudi koji su prevodioci za jezike srednjeg i bliskog istoka, ali i pekari ili druge zanatlije koje nedostaju u Srbiji.

Djurović je, takodje, rekao da insistira da se legalizuje i reguliše stanje i status izbeglica u Srbiji, jer je za veliki broj njih ostanak u Srbiji veoma izvestan.

Kada je reč o nostrifikaciji diploma, Centar za zaštitu je naveo da je i tu "izvojevao jednu pravnu pobedu".

"Uspeli smo da obezbedimo i prvu nostrifikaciju i u tom smislu su otvorena vrata. Izbeglice koje imaju neku školsku spremu mogu da pred Ministarstvom obrazovanja nostrifikuju diplome... Potrebna su im overena dokumenta ali je procedura definitivno ubrzana. Ne vidim da se prave neke prepreke zbog toga što je neko izbeglica ili tražilac azila. Sa nostrifikovanom diplomom ti ljudi mogu da rade u svojoj profesiji i da se uključe u sistem, odnosno da nikoga ne opterećuju", rekao je Djurović.On je izrazio bojazan da može biti problema sa ljudima koji dolaze iz zemalja koje je zahvatio totalni haos i ratna destrukcija, poput Sirije ili Somalije, jer veliki broj ljudi koji dolazi iz tih područja jednostavno nije bio u situaciji da ponese svoje diplome ili druga dokumenta iz kojih bi mogao da dokaže kojom stručnom spremom raspolaže.Govoreći o strahovima pojedinih ljudi da bi izdavanje radnih dozvola i nostrifikacija diploma mogli da vode ka trajnijem ostanku izbeglica u Srbiji, Djurović je rekao da je takav ishod izvestan ali da ljudi ne treba da se plaše toga."Po zakonu, svako ko dobije azil u Srbiji dobio je i zaštitu od Srbije i u procesu je da postane gradjanin Srbije. Kada dobije izbeglički status, taj čovek nema drugu državu koja ga štiti. To je smisao konvencije, našeg zakona ali u Ustava Srbije", rekao je on.Djurović je rekao da svako ko je dobio azil ima pravo da ostane u Srbiji i da je samo pitanje da li on u Srbiji treba da ostane kao beskućnik koji ne može da plati porez i doprinese svojoj zajednici, ili kao neko ko radi i ko može da brine za sebe i svoju porodicu."Niko tu nije povlašćen u odnosu na naše gradjane. Osnovni princip je da izbeglice nemaju povlašćeniji status nego domaći gradjani. Interes je svih da se ti ljudi uključe u sistem jer nije dobro da imate paralelno društvo, kao što je to možda slučaj u nekim zemljama Evrope", rekao je Djurović. 

Autor Beta.rs

Ovaj program se sprovodi od strane APC/CZA i partnera Novinske agencije BETA i Centra za istraživanje javnih politika. Stavovi izneti na ovoj veb stranici ne izražavaju nužno stavove Evropske unije.