U Nišu je svoj rad Crveni krst započeo davne 1878. godine, tačnije 19. januara te godine, kada je održana osnivačka skupština Pododbora Crvenog krsta. Za predsednika organizacije u Nišu izabran je Todor Atanacković, a članovi su još tada bili mnogi zaslužni ljudi iz istorije i razvoja grada.

Najvažnije istorijske činjenice i događaji u kojima je Crveni krst igrao značajnu ulogu, zapisani su u monografiji koja je izdata upravo ove, 2018. godine. Autori knjige, ali i svi ostali koji su deo ove velike organizacije u Nišu, želeli su da podsete čitaoce na osnovnu odrednicu Crvenog krsta – a to je humanost.

’’Aktivnosti naše humanitarne organizacije su jasno definisane Zakonom o Crvenom krstu. Te aktivnosti se svode na nekih deset segmenata rada poput socijalne delatnosti, rada na prvoj pomoći, službe traženja, zdravstveno-preventivne delatnosti i drugih. Sve to su naše redovne, obavezne aktivnosti’’, kaže Sanja Stojanović, sekretar Crvenog krsta i dodaje da je njihova osnovna misija - ublažanje ljudske patnje. ’’To podrazumeva da kada dođe do nekih elementarnih nesreća, bilo da su izazvane prirodnim ili ljudskim faktorima, mi smo tu da se nađemo kao pomoć državi i da stavimo sve naše kapacitete na raspolaganje stanovništu koje je u tom momentu ugroženo’’, ističe Stojanovićeva.

Elementarne nepogode na Balkanu 60-ih godina

Jedne od brojnih priča u kojoj su volonteri Crvenog krsta pokazali svoju humanost na delu, a što je navedeno i u monografiji, jesu i one koje su se dogodile u periodu od 1962. do 1964. godine kada je bilo više elementarnih nepogoda i u Nišu, ali i šire.

Katastrofalan zemljotres desio se 26. jula 1963. godine u Skoplju i tada je poginulo više od 1.000 ljudi, preko 3.000 stanovnika je povređeno, a između 120.000 i 200.000 ljudi ostalo je bez doma. Između 75 i 80 odsto grada je uništeno, pokazuju podaci. Opštinski odbor Crvenog krsta u Nišu pozvao je tada preko radio Niša dobrovoljne saradnike da se hitno jave radi ukazivanja pomoći u Skoplju. Ubrzo je i počelo prikupljanje pomoći. Serski odbor Crvenog krsta iz Niša se tada pobrinuo za smeštaj i ishranu za izbegličkih porodica iz Skoplja, a kao hitnu pomoć tom gradu, poslao je 16.000 kg pšenice i 19.000 kg brašna. Počelo se i sa akcijom prikupljanja krvi, a brojni dobrovoljci su se odazvali pozivu. Ovaj događaj samo je jedan u nizu onih u kojima je Crveni krst imao značajnu, humanitarnu ulogu.

Važna činjenica je svakako da u okviru Crvenog krsta postoje ekipe za delovanje u nesrećama. U tim ekipama su volonteri koji su prošli određene obuke, jer program zahteva, kada do nesreće dođe, veoma ozbiljan rad, objasnili su nam u ovoj organizaciji.

Redovne aktivnosti

Važno je podsetiti da je Crveni krst i danas ostao veran akcijama dobrovoljnog davalaštva krvi, a zahvaljujući tome, i humanim ljudima, Niš uglavnom nema problema sa nedostatkom krvi.

’’Stalno radimo na motivaciji sugrađana kako bismo imali dovoljne količine krvi. Na primer, edukovali smo nedavno više od 20 srednjoškolaca koji će u budućnosti motivisati učenike četvrtog razreda i profesore da budu humani’’, ističe Sanja Stojanović.

Među redovnim aktivnostima je svakako i rad na projektu Narodna kuhinja.

’’Doprinos Crvenog krsta je što obezbeđuje 12 namirnica za projekat, čija je vrednost oko 12 miliona dinara. Obaveza Grada je da obezbedi novac za izbor ponuđača koji će spremati te obroke ili vršiti distribuciju na deset punktova, kao i dokup namirnica. Do 1.000 korisnika dobija obroke. Reč je o radno nesposobnim ljudima, invalidima, i njima je obezbeđeno da svakog radnog dana imaju po jedan kuvani obrok’’, podseća Stojanovićeva.

Osim toga, organizacija brine i o ljudima u ruralnim područjima gde svake godine distribuira određen broj paketa hrane i higijene. Veliku zahvalnost duguju donatorima koji osećaju potrebu da budu društveno-odgovorni i pomognu.

Volonteri – ljudi koji nesebično pomažu

Ne može se tačno reći koliko volontera ima ova organizacija, ali se zna da ih je između 3.000 i 5.000. Važno je to da za volontiranje ne postoji starosna granica. Pravila nema, važna je humanost, poruka je ove organizacije.

Sanja Stojanović, koja je od decembra 2015. godine sekretar Crvenog krsta u Nišu, prve korake u ovoj organizaciji načinila je 2000-ih godina i to kao volonter. Radila je na programu međunarodnih humanitarnih prava i suzbijanja trgovine ljudima, što je i bilo očekivano s obzirom da je pravnik po struci.

’’Kada neko prvi put dođe u Crveni krst i na svom prvom okupljanju novih volontera čuje informacije o samom radu organizacije i njenoj istoriji, i bude zbunjen obično. Ipak, mi pravnici zatim uglavnom pročitamo o čemu se radi, i nekako, tako sve krene. Potreba da date nešto više odnosno da pomažete više, uđe u vas. Onda je to nezaustavljivo’’, objašnjava Stojanovićeva.

Kako već godinama unazad radi sa mladim ljudima, njeni ciljevi su da pre svega dopre do ove populacije.

’’Mladi su stub našeg društva. Želimo da dopremo do njih, da im usadimo ideje humanosti, da budu društveno-odgovorni i da urade nešto za dobrobit drugih. Želimo da oni izdvoje svoje vreme nesebično. Ako u tome uspemo, mislim da činimo mnogo za naše društvo, jer ti mladi ljudi će onda izrasti u odgovorne ljude i stubove svojih porodica i te ideje širiće dalje. Naravno, i druge starosne strukture poštujemo, ali je akcenat u mom radu na tome da mlade zainteresujemo za naše aktivnosti’’, istakla je ona.

Iz priča onih koji se sećaju različitih trenutaka u radu Crvenog krsta, a o čemu su pisali i u knjizi, čini se da je rad u Crvenom krst isprepletan i lepim, ali i teškim trenucima. Istorija ove organizacije je duga i bogata, a nju čine pre svega oni koji su svojom humanošću služili za primer, i oni koji i sada svojim dobrim delima usrećuju druge.

Piše: Miljana Đorđević

Foto: Privatna arhiva Crvenog krsta Niš