Od 2008. godine kada je ovde prodata prva kuća do sada, nove vlasnike dobilo je 34 zapuštenih kuća i imanja. Neki od njih obnovili su stare čatmare, dok su drugi kuće izgradili iz temelja.

U selu sada živi oko 600 stanovnika, a medju njima je i jedan Amerikanac, jedan Italijan i jedna Švajcarkinja. Stanovnici Vrmdže postali su i Beogradjani, Nišlije, Novosadjani, Subotičani...

Za razliku od većine sela u Srbiji, život  se polako vraća u Vrmdžu, a za to su najzaslužniji sami meštani.

Suočeni sa stalnim smanjenjem broja žitelja rešili su da tome stanu na put i 2006. godine krenuli su da promovišu sve ono što je lepo u njihovom mestu i kraju. Krenuli su takodje i da organizuju brojne zanimljive manifestacije, ali i da unapredjuju postojeću infrastrukturu.

Predsednik Mesne zajednice Vrmdža Slaviša Krstić ističe da su meštani za poslednjih deset godina puno toga uradili, a sve sa ciljem da ovo selo ne nestane.

"Najpre smo putem interneta i različitim akcijama predstavili potencijale sela. Dobar deo porodica koje su se doselile nikada pre nisu čule za Vrmdžu. Upoznali su je na internetu", istakao je Krstić.

On naglašava da su ljude iz svih krajeva u Vrmdžu privukli živopisni predeli, ogromne stene i hrastova šuma u samom selu, zdrava hrana, brojni izvori vode, gostoprimljivi starosedeoci, ali i dobra veza sa svetom, pošto je selo medju prvima  uvelo internet.

"U Vrmdži se nalaze ostaci Latin-grada, rimskog utvrđenja za odbranu carskog druma, etno-muzej  i crkva Svete Trojice, sagrađena na temeljima manastira iz 13. veka. U blizini je i Vrmdžansko jezero, prirodno jezerce bogato ribama", rekao je Krstić.

Prema njegovim rečima, meštani se osim prirodnim lepotama i zanimljivim istorijskim nasledjem mogu pohvaliti i organizacijom vajarske kolonije, brdskih biciklističkih trka i planinarskih pohoda. Za narednu godinu planiraju organizaciju festivala dokumentarnog filma i takmičenje u slobodnom penjanju.

"U svim akcijama koje u selu organizujemo aktivno učestvuju i naši nov meštani. Oni pomažu i finansijski ali i odličnim idejama. Uglavnom su to visokoobrazovani ljudi", objašnjava Krstić.

Da je Vrmdža odlično mesto za život potvrdjuju i njeni novopridošli stanovnici.

Američki kompozitor Pol Šapira se sa suprugom Majom koja je IT stručnjak pre pet godina doselio u selo podno Rtnja. Pre toga živeo je u Njujorku, Čikagu, San Francisku, Pragu i Beogradu.

"Došli smo samo na kratko, ali smo ostali jer je ovo divno mesto. Naši sinovi od sedam godina i godinu i po  vole da žive ovde. Slomio bih im srce kada bismo se preselili negde drugde", kazao je Šapira koji trenutno radi na svom novom delu - Balkan rok operi.

Nišlija Goran Orlić koji je radni vek proveo u Sloveniji i Švajcarskoj, a koji je u Vrmdži potpuno preuredio zapuštenu kuću i imanje, takodje potvrdjuje da je ovo selo idealno za sve one koji vole mir, netaknutu prirodu i gostoljubive komšije.

"U početku su bili podozrivi, pitali su se zašto sam došao u Vrmdžu i kupio kuću. Sada je drugačije, svi su ljubazni, dobro saradjujemo", rekao je Orlić.
Meštani Vrmdže blagonaklono gledaju na novopridošle stanovnike uz potvrdu da su od njihovog dolaska i oni imali korist. Novim komšijama prodaju sir, jaja i mnoge druge proizvode, ali i učestvuju u gradnji kuća i sredjivanju starih.

Računica stanovnika ovog sela govori da je kroz kupovinu kuća i imanja, nabavku gradjevinskog materijala i namirnica, u Vrmdži od 2008. godine do sada napravljen obrt od više od pola miliona evra.
Meštani Vrmdže slažu se da je time stvorena šansa da ostanu u selu i da žive bolje nego ranije.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto: saša Đorđević