Fotografije na društvenim mrežama s vremena na vreme podsete šta su sve ljudi u Srbiji u stanju da bace u reke – od gomile plastike do veš-mašine. Ne brigu o vodotokovima pokazuje i skoro svaka jača kiša koja vodi poplavama.

U okolini Novog Pazara u januaru ove godine, dva muškarca su zbog poplava izgubila život dok su džakovima sa peskom pokušavali da zaustave nabujalu reku Trnavicu.

Dok zvaničnici govore o klimatskim promenama, ekološki aktivisti prstom upitu upravo u zvaničnike, tvrdeći da se oni svojim poslom ne bave kako treba.

Kiše sve teže predvidljive

U „Srbijavodama“ kažu da poplave pokazuju klimatske promene i napominju da je sada svaki mesec opasan.

„Danas imamo situacije u kojima su sušni periodi veoma dugi, a onda za dvanaest sati padne kiše koliki je nekada bio mesečni prosek, zemlja nije u stanju da upije tu količinu padavina i bujične poplave su česte, a ni kanalizacioni sistemi nisu u stanju sve da prihvate pa imamo i urbane bujice“, navode u ovom javnom preduzeću.

„Takođe, nedostatak drveća i šuma, koje služe kao sunđeri koji zadržavaju vodu i svojim korenjem učvršćuju tlo, a uz to su i šumski požari sve učestaliji“, kažu u ovom „Srbijavodama“.

Međutim, važan je i ljudski faktor. Navode Potpećko jezero kao primer gde je nakon obilnih padavina krajem prošle i početkom ove godine i nakon porasta vodostaja došlo do nagomilavanja smeća.

„Ovom prilikom uklonjeno je oko 12 hiljada kubika ambalažnog, drvnog i ostalog otpada“, navode u preduzeću.

SEOS: Rudnici najveći rizik

Za Savez ekoloških organizacije Srbije (SEOS) od vitalnog značaja je borba protiv istraživanja i rudarenja litijuma i bora. Te bi aktivnosti, kažu u Savezu, trajno ugrozile prirodna bogatstva koja zavičaji imaju, kao i minimalne uslove za opstanak stanovništva na ovim prostorima.

„Za nas je krucijalno zagađenje od strane potencijalnih rudnika i prerade ruda koje korporacije planiraju po svaku cenu da sprovedu na većem broju lokaliteta u Srbiji. Tim poslednjim, prema mišljenju stručnjaka, bilo bi nepovratno zagađene najmanje 154 reke“, smatraju u SEOS-u.

U Savezu su saglasni da je svest pojedinaca ključni faktor u rešavanju ekoloških problema koji su decenijama gomilani u Srbiji.

„Ali bez adekvatnog rada nadležnih službi i zakonske regulative problemi se nikako ne mogu rešiti, budući da ekološka udruženja i osvešćeni pojedinci čišćenjem ne rešavaju uzrok već privremeno saniraju posledicu.“

„Zbog toga sve vreme apelujemo na institucije i službe da savesno i odgovorno rade svoj posao“, kažu u Savezu i daju primer brojnih sela u Srbiji gde je i dalje problem sa odlaganjem otpada veliki.

„Zbog nedovoljnog broja ili potpunog nepostojanja kontejnera, otpad najčešće odlažu na svojim imanjima što je još jedan sistemski problem kojim bi trebalo da se pozabave nadležne institucije“, dodaju u SEOS-u.

Nesavesni građani

Na primeru Niša, od 63 ruralna naselja uz grad u još šest ne postoji regulisan sistem odvoženja smeća.

Međutim, direktor JKP „Mediana“ iz Niša Ivan Mihajlović kaže da čak i onde gde se smeće redovno odvozi radnici ovog preduzeća zatiču otpad pored kontejnera – u selima ili gradu, svejedno.

Dodaje da, iako je Niš jedan od dva grada u Srbiji koji imaju Reciklažno dvorište, i dalje pored kontejnera zatiču nameštaj i drvenariju koju ljudi jednostavno izbace iz stana.

„Imamo veliki problem sa kulturom po pitanju javne higijene i sa pojedinim nesavesnim građanima koji ne vode računa o svom gradu, ni o životnoj sredini“, kaže Mihajlović.

„S druge strane, grad se širi, i sve više postajemo potrošačko društvo, pa proizvodimo mnogo više otpada nego ranijih godina. Skoro da smo duplirali količinu deponovanog otpada za poslednjih pet godina“, dodaje on.

Osim redovnog odvoženja smeća, Mihajlović kao važne mere navodi edukaciju građana, ali i kaznenu politiku. Njegovo preduzeće je napravilo i aplikaciju „Eko Lovac“ preko koje građani mogu da prijave pojavu divlje deponije. Kaže, to je zaživelo, ali nedovoljno.

DRI: Srbija nema plan za upravljanje otpadnim vodama

U procesu pridruživanja EU brojne su obaveze Srbije u usklađivanju sa direktivama EU. Neke od njih tiču se i poplava pa je neophodno uraditi kartu ugroženosti i kartu rizika od poplava.

Za prošlu godinu bila je najavljena i izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda i to za Beograd, Niš i Novi Sad. Međutim, nijedan od tih gradova nije dobio prečistač otpadnih voda.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, otpadne vode su jedan od glavnih zagađivača površinskih i podzemnih voda koje čine prirodni izvor vode za piće.

Nedavno je Državna revizorska institucija objavila da Srbija nema ni planske dokumente za upravljanje otpadnim vodama, niti da je uspostavljen jedinstveni vodni informacioni sistem.

Osim toga, u izveštaju DRI stoji da najveći zagađivači poput Elektroprivrede Srbije, osim što ne prečišćavaju otpadne vode, čak ne poštuju ni princip „zagađivač plaća“.

Umesto toga, otpadne i komunalne vode bez prečišćavanja ispuštaju direktno u vodotokove, a od Ministarstva za zaštitu životne sredine zahtevaju da se visina naknade za zagađivanje znatno smanji jer sadašnja cena ugrožava njihovo poslovanje.

Autor: Jelena Đukić Pejić