Profesor dr Aleksandar Keković, šef Katedre zgrade za stanovanje, na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Nišu, naglašava da su zeleni krovovi i druge zelene površine jedno od najefikasnijih sredstva za smanjenje zagrejanosti i rizika od urbanih poplava.

„Jednim delom u potpunosti zadržavaju vodu zbog sopstvenog održavanja, dok višak kišnih padavina usporeno distribuiraju u kišnu kanalizaciju ili u zelene površine na tlu. Ovo omogućava kišnoj kanalizaciji da apsorbuje padavine, naročito velike pljuskove kakve sve više viđamo u našim krajevima.“

Projekat višenamenske dvorane u Nišu-Profesor dr Aleksandar Keković

Profesor dr Keković ističe da su ovakva rešenja presudna za budućnost gradova: „Može se slobodno reći da su za budućnost presudna, jer bez takvih rešenja možemo dovesti u pitanje život u gradovima, pa tako i u Nišu. Zeleni krovovi nadomestili bi zelene površine koje smo iskoristili za izgradnju objekata, a upotrebom zelenih fasada dodatno povećavamo zelene površine u gradu, stvaramo privatnu mikroklimu objekata i povećavamo komfor stanovanja u objektima.“

Ipak neki od projekata koji su predviđali zeleni krov, nisu realizovani.

Profesor Keković i njegovi saradnici, projektovali prvi objekat sa zelenim krovom u Cvijićevoj ulici u Nišu, ali on nije izveden zbog tadašnjih propisa. On govori da su se u to vreme zeleni krovovi, tretirali kao posebna etaža, zbog čega su se naplaćivali komunalni troškovi, pa je investitor odustao od realizacije.

„Gradski urbanista arhitekta Tanja Obradović i ja, kao njen zamenik u Komisiji za planove Grada Niša 2020. godine, uticali smo na promenu tih propisa. Nakon toga su projektanti u velikoj meri počeli da predviđaju objekte sa pretežno zelenim krovovima. Nažalost, nisu svi tako izvedeni, jer su investitori tokom gradnje odustajali od takvih rešenja zbog navodnih troškova, ali i neintervenisanja građevinske inspekcije. Ipak, izgrađene su desetine takvih objekata, među kojima se izdvaja zgrada arhitekte Predraga Denčića u ulici Vojvode Tankosića“, objašnjava profesor Keković.

Keković ističe da bi dodatne finansijske olakšice, poput smanjenja određenih gradskih poreza ili prioriteta pri dobijanju dozvola, mogle motivisati investitore. "Ključna uloga u sprovođenju ovih rešenja pripada inspekcijskim organima, čiji kapaciteti trenutno nisu dovoljni, a pritom su izloženi pritiscima investitora.“

Fenomem urbanih toplotnih ostrva i plavljenje urbanih sredina

O uticaju klimatskih promena na urbane sredine govorila je i dr Ljiljana Vasilevska, redovni profesor na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, na seminaru „Razumevanje interakcije između klime i gradova – Značaj i mogućnosti primene rešenja zasnovanih na prirodi“. Ona je objasnila da nisu sve zemlje jednako ranjive na ove promene.

Projekat Beton hala u Beogradu-Profesor dr Aleksandar Keković

„Stepen ranjivosti zavisi ne samo od klimatskih uslova već i od institucionalnih kapaciteta i spremnosti države da odgovori na negativne efekte klimatskih promena. Srbija spada u srednje ranjive zemlje, dok su zemlje Afrike među najugroženijima. S druge strane, razvijene zemlje Evrope i Severne Amerike imaju razvijenu regulativu i primenjuju propise koji ih čine otpornijima.“

Poseban akcenat na seminaru stavljen je na fenomen urbanih toplotnih ostrva – područja u gradovima koja imaju znatno višu temperaturu u odnosu na ruralna područja ili čak na druge delove istog grada.

 „Uzroci su mnogobrojni“, istakla je dr Vasilevska, „Smanjenje zelenih površina, urbanistička kompozicija, udaljenost i orijentacija zgrada, ali i toplota koja se proizvodi ljudskim aktivnostima, posebno iz vozila.“

Pored rasta temperatura, gradovi se sve češće suočavaju i sa urbanim plavljenjem.

 „Sa jedne strane imamo povećanje sušnih perioda, a sa druge strane povećanje intenziteta olujnih kiša, što dovodi do velikog kišnog oticaja u vrlo kratkom vremenskom periodu. Urbana sredina ne može da apsorbuje toliku količinu vode zbog povećane gustine naseljenosti i velikog broja nepropusnih površina“, objasnila je dr Ljiljana Vasilevska. „Za razliku od prirodnog okruženja, gde se samo 10% padavina zadržava na površini, u gradovima se taj procenat povećava na čak 55%, što dovodi do čestih poplava.“

Rešenja zasnovana na prirodi

Kao jedno od najefikasnijih rešenja za smanjenje ovih problema ističu se upravo pristupi zasnovani na prirodi. „Ova rešenja uključuju zelene krovove, zelene fasade, kišne bašte i sisteme za prikupljanje kišnice. Njihov značaj nije samo u kontroli poplava, već i u unapređenju biodiverziteta i stvaranju multifunkcionalnih urbanih prostora koji poboljšavaju kvalitet života“, rekla je dr Ljiljana Vasilevska.

Primeri iz drugih evropskih gradova pokazuju da su ovakve inicijative dugoročno isplative i da mogu značajno doprineti otpornosti urbanih sredina na klimatske promene. Po rečima profesora dr Aleksandra Kekovića činjenica je da svaki čovek ispred svoje zgrade više voli da vidi travnate površine umesto sivih betonskih. Kaže da je bez obrira na to neophodna je edukacija i građana i investitora, kao i arhitekata o znaćaju važnosti ne samo zelenih krovova i fasada već i da se time postižu bolji mikroklimatski uslovi u gradoima.

Autor: Petra Pančić

Foto: Profesor dr Aleksandar Keković