Američkipredsednik Donald Tramp rekao je da američku agenciju za međunarodni razvoj USAID vodi „gomila radikalnih ludaka“ koje će sve najuriti.

To dolazi nakon što je Trampova administracija već na tri meseca zamrzla sve projekte USAID-a u svetu, osim neke strogo humanitarne pomoći.

Nedostupan je i vebsajt ove organizacije koja je godišnje raspolagala sa 43 milijarde dolara, mnogi zaposleni otpušteni ili poslati na prinudne odmore.

Time su verovatno pogođene stotine hiljada ljudi na svetu koji su – od Avganistana, Indije, preko Pojasa Gaze pa do Balkana – ovako ili onako sarađivali sa USAID-om.

Krugovi oko Trampa čak razmatraju ukidanje cele nezavisne agencije. Ilon Mask tvrdi da se sa time saglasio i Tramp.

Taj uticajni Trampov šaptač je označio USAID „zmijskim leglom radikalnih marksista koji mrze Ameriku“ i „kriminalnom organizacijom". Takođe je tvrdio da je USAID koristio novac poreskih obveznika za „finansiranje istraživanja biološkog oružja, uključujući Kovid-19, koji su ubili milione ljudi“. On nije precizirao navode, koje je prethodna američka administracija povezivala sa ruskom kampanjom dezinformacija.

Više američkih medija, među njima CNN i Njujork Tajms, prenelo je da su Maskovi ljudi u centrali USAID-a u Vašingtonu pokušali da dođu do poverljivih informacija. Dvoje čelnih su to odbili i nakon toga su dobili otkaz.

Nevolje za mnoge u Srbiji

„Šanse su manje od jedan odsto da u naredna tri meseca uplate i dinar, iako imamo potpisan ugovor“, kaže jedan izvoz DW izSrbije, čija organizacija je ranije dobijala donacije preko USAID-a.

„I posle toga, šanse su minimalne da odatle stiže novac dok je Tramp tu“, dodaje ovaj izvor.

Tako su u velike nevolje dopale neke od nevladinih organizacija i malih nezavisnih, često lokalnih medija.

Već je obustavljen projekat „Pravda za sve“ koji je sprovođen u saradnji sa Komitetom pravnika za ljudska prava (YUCOM). Novac preko USAID-a dobijali su istraživački kolektivi poputBIRN-a ili organizacija koja prati izbore i demokratski razvoj CRTA.

Često su u pitanju organizacije kritične prema vlastima u Srbiji ili pak mediji koje nije uspeo da kupi niko blizak Srpskoj naprednoj stranci i koji izveštavaju profesionalno.

Ali, mnogi ukazuju da je zapravo najviše novca do sada dobila – država i lokalne samouprave.

USAID u Srbiji: više od dve decenije i skoro milijardu dolara

Tokom 2022. godine, USAID je obeležavao dvadeset godina rada u Srbiji i tada saopštio da je u tom periodu rasporedio 882 miliona dolara – u rad lokalnih samouprava, nabavku vozila saniteta, jačanje ekonomije i pravne države.

„Kad odete u sud, teško da ćete naći jedan kompjuter, jednu stolicu, sto, bilo šta, da nemate nalepnicu da je to finansirala ili EU ili USAID“, rekao je za N1 pravnik Mihailo Pavlović, koji sarađuje sa više nevladinih organizacija.

USAID je tokom decenija u Srbiji sarađivao sa oko 500 organizacija civilnog društva i oko 250 medija.

Učestvovali su u formiranju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čija je visoka funkcionerka bila predsednica Skupštine Ana Brnabić.

Likovanje vlasti

Ipak, vlasti u Srbiji su ukidanje američke razvojne pomoći dočekali razdragano, uz poruke da Vašington više ne finansira „obojene revolucije“.

Predsednik Aleksandar Vučić je i proteste protiv vlasti koju vodi opisao kao poslednji trzaj pre nego što im Tramp zavrne slavinu.

„I sad se topi i rastače na sve strane. I tu će posledice biti neverovatno pozitivne, ali biće naravno i mnogo ne lakih i ne jednostavnih stvari, jer svašta će da ispliva, i oko finansiranja, svašta će tu da bude“, rekao je on.

Istaknuti poslanik SNS i advokat Vladimir Đukanović je pozvao na „ozbiljnu istragu“ svih projekata koje je u Srbiji finansirao USAID.

Izvori DW veruju da Vučić preko Trampovog čoveka Ričarda Grenela može imati izvesni uticaj u Vašingtonu, posebno jer je rešen da zemljište Generalštaba u Beogradu pokloni Trampovom zetu kako bi onde gradio hotel.

„Ako je tako, onda teško da će se Amerikanci tokom Trampovog mandata vratiti finansiranju civilnog sektora i medija u Srbiji“, kaže jedan naš sagovornik.

DW.com