Na mere Vlade koje se iz dana u dan pooštravaju, građani Srbije se teško navikavaju. Odjednom su se našli u situaciji da deo dana ne smeju da izlaze, deca su kod kuće i kada su zvanično na nastavi, a stariji od 65 godina uopšte ne mogu van zbog potpune zabrane kretanja. Sve ovo stvara podlogu za osećaj teksobe i anksioznosti, smatra i profesorka Filozofskog fakulteta na psihologiji i porodični sistemski psihoterapeut Jelisaveta Todorović.

• 
• 
• 
• 
•  

„Sve one osobe koje su silom prilika već prilično izolovane od porodice i najbližih zato što su ostali sami zato što su deca otišla u inostranstvo, ili žive negde u drugom mestu zbog posla, i porodičnih obaveza, udovci, udovice, razvedeni, samohrani roditelji, bolesne osobe, hronični bolesnici, svi oni u ovakvim okolnostima mogu da osete povišenu uznemirenost, objašnjava profesorka Todorović.

Psihološka podrška sa Filozofskog fakulteta

Zbog toga je Filozofski fakultet u Nišu, departman za psihologiju, omogućio telefonsku psihološku podršku svima kojima je potrebna. Profesorka Todorović kaže da u ovome učestvuju svi zainteresovani profesori, ali i volonteri.

„Na sajtu Filozofskog fakulteta možete da pronađete dokumenta gde se vide brojevi telefona i vreme kada je ko od nas dostupan, da se konsultujete, da popričate, da podelite svoje bojazni“, kaže profesorka sa departmana za psihologiju.

Filozofski fakultet nije jedini organizovao psihološku pomoć građanima. To su uradile i lokalne samouprave i gradske opštine širom Srbije uz pomoć volontera psihologa. Međutim ima i pojedinaca. Primer je psihijatar Dragan Vukadinović i njegova ćerka psiholog, Ana Vukadinović.

Online podrška preko skajpa

„Oboje smo prisutni kad krenemo sesiju sa osobom koja se javila, video sesiju smo samo sa dvoje učesnika obavili, isključivo idemo na varijantu audio sesije. Predstavimo se oboje, podaci se ne beleže, podaci se ne snimaju, držimo se profesionalnih pravila. To je neka tehnika sprovođenja tog savetovanja“, kaže psihijatar.

Osim skajpa, za komunikaciju sa građanima Vukadinovići koriste i fb stranicu koju su napravili, pod nazivom Trezvenoumlje Niš. Dragan kaže da je fb strana oformljena sa namerom da se i na taj način pomogne što široj populaciji i pomogne u organizovanju vremena u okolnostima koje propisuje vanredno stanje. A okolnosti su znatno promenile funkcionisanje porodica, smatra psihijatar Vukadinović.

„Ovo je dramatična promena porodične dinamike. Od situacije u kojoj smo živeli pre 15 dana gde smo se viđali možda po 15 minuta u prolazu, sad smo uvedeni u jednu poziciju „neobičnu“, a suštinski vrlo pozitivnu da budemo svi zajedno“, objašnjava Vukadinović.

Solidarnost je najvažnija

Međutim, naglašava on, statistike pokazuju da najviše razvoda ima tokom godišnjih odmora. Takođe, izolacija može doneti i porast porodičnog nasilja. Kaže međutim da ovo nisu vremena za radikalne promene i da treba izvući najbolje iz date situacije.

„Jedan od saveta je da definišu tj. da oganiče vreme koje će da provedu čitajući vesti o ovoj epidemiji. Jedno preplavljivanje negativnim informacijama, ovo su vrlo neprijatne informacije koje čujemo o preminulima, o broju u porastu, ali su realnost – definitivno ne pomažu“ 20“

Profesorka Jelisaveta Todorović predlaže i čitanje nepročitanih knjiga i obnavljanje kontakata sa dragim ljudima sa kojima se dugo nismo čuli. Jer, solidarnost je, kako kaže, u ovom trenutku najvažnija.

„Ja mislim da ovaj narod i ovo podneblje odlikuju upravo te prednosti socijalnog života i okruženja, i to je nešto što nosimo u svojoj tradiciji vekovima i koliko ja vidim u mom okruženju se to održava. Mere komšijske podrške, prijateljske i porodične su uvek tu na raspolaganju svima, i ja pozivam sve građane na solidarnost u ovim okolnostima“, tvrdi profesorka Jelisaveta Todorović.

Autor: Jelena Đukić Pejić              WDR.de