Iako donošenje Zakona o socijalnim preduzećima nije jedan od uslova za pristupanje EU, civilni sektor u Srbiji je ovu temu video kao značajnu za proces tranzicije u kojoj se Srbija nalazi. 

Upravo iz te tranzcije socijalna preduzeća su i nastala, zbog povećanog siromaštva posebno nakon 2008. godine kada je ceo svet bio u ekonomskoj krizi. Tijana Milovanović iz Udruženja „Životna pomoć“ iz Vranja koje je osnovalo jedno od socijalnih preduzeća u Srbiji, „Tradiciju juga“, od početka rada preduzeća insistira na zakonu koji će regulisati ovu oblast. Intenzivno se bavila istraživanjem socijalne ekonomije, posebno primerima dobre prakse u Irskoj i Italiji. 

„Ali je naš zakon trebalo da bude donet prevashodno na osnovu našeg iskustva i stepena ekonomskog razvoja naše zemlje“, kaže za MIC Tijana Milovanović.

„Ja sam kao eksterni član 2016. i 2017. godine Radnoj grupi dostavila predlog izmena i dopuna Nacrta zakona o socijalnom preduzetništvu i tada naglašavala da kompletna dobit ne budu raspoređeni ni među zaposlenima, ni među osnivačima, već da se ta sredstva investiraju u kupovinu opreme, za prekvalifikaciju, dodatna znanja i slično, kako bi se stvorili uslovi za otvaranje novih radnih mesta za nova lica iz teško zapošljivih grupa“, kaže ona.

Tijana Milovanović

Dodaje da je tadašnja radna grupa bila mišljenja da se 70% ne raspoređuje, a 30% raspoređuje među zaposlenima i osnivačima. U međuvremenu se menjao ministar i pravila nova radna grupa, napominje, ali je ostao isti princip, 70:30%, ali ni 2018. godine taj zakon opet nije usvojen.

Koalicija za razvoj solidarne ekonomije KoRSE takođe je od početka je učestvovala u ovoj radnoj grupi na donošenju zakona, ali kako kaže direktorka Koalicije Dina Rakin, oni se nisu zalagali za pravnu, nego statusnu formu.

„Jednom smo ga izvukli iz skupštinske procedure, a dva puta nije stigao ni da bude predlog Vlade, povukli smo ga u javnoj raspravi. Mi kao civilno društvo smatramo da zakon nije najbolje rešenje upravo iz razloga što se o temi ne zna dovoljno. Smatrali smo da je neka vrsta strateškog pristupa adekvatnija da se mi dogovorimo i šta je socijalno preduzetništvo za naše društvo, da odatle dižemo te kapacitete i onda da nam ishod te strategije bude zakon. Ali država sve reguliše na taj način - kroz zakone, i mi smo bili prinuđeni da učestvujemo u tome. Mi smo isto lutali, nismo znali kako da učestvujemo u celom tom procesu. Kako vi da predlažete, a nemate podatke za Srbiju šta je najbolje“, pojašnjava Dina Rakin za MIC.

Novi zakon predviđa 50:50% u raspoređivanju dobiti, i sada jasno govori šta su tačno socijalna preduzeća. U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u svom odgovoru MICu kažu da se socijalna perduzeća razlikuju od ostalih pre svega po tome što je njihov cilj ostvarivanje dobrobiti za čitavu društvenu zajednicu, posebno za društveno osetljive grupe građana kojima je potrebna dodatna sistemska podrška kako bi se mogle ravnomerno uključiti u životne tokove zajednice, a ne sticanje dobiti.

Dina Rakin iz KoRSE dodaje da po novom zakonu socijalna preduzeća mogu biti bilo koja postojeća pravna lica, zadruge, udruženja, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i druga. O ostalim specifičnostima Rakin govori u videu. 

Ona objašnjava da je razumevanje države o ovoj temi bio najveći problem u procesu rada na zakonu. Dugo su objašnjavali, kaže ona, da se tu ne radi samo o radnom angažovanju marginalizovanih grupa, što je svakako važan segment rada socijalnih preduzeća, ali ne i jedini.

„I došli smo do tog shvatanja da je socijalno preduzeće šire od toga, tačnije njihov uticaj na društvo je mnogo veći od samog radnog angažovanja marginalizovanih grupa. Govorimo i o novom načinu organizovanja ljudi, radnim pravima unutar radnih organizacija, govorimo o zaštiti životne sredine i svemu onome što je ljudima u jednoj sredini važno. I dalje mislimo da u javnoj sferi u smislu građana nismo dobacili do onog nivoa do kog je potrebno, ali mislimo da zakonska rešenja koja su solidna mogu doprineti da građani razumeju i više učestvuju u ovim inicijativama“, kaže Rakin. Više o tome u narednom videu.

Naša sagovornica iz Udruženja „Životna pomoć“, Tijana Milovanović smatra da je „svakako bolje da zakon postoji, nego da ga nema, ali treba i da bude primenjiv“ ukazujući da se od donošenja zakona početkom 2022. dalje nije odmaklo.

Dodatno ukazuje na problem komunikacije sa nadležnim Ministarstvom jer je pitanje o preregistraciji za status socijalnog preduzeća „Tradicija juga“ Ministarstvu poslala još u januaru 2023. godine. Odgovor im nikad nije stigao.

MIC je ipak nakon dužeg čekanja, a potom nakon pisanja tehničkoj Vladi dobio odgovor da se socijalna preduzeća registruju u Agenciji za privredne registre. U Ministarstvu kažu da je do 01. novembra 2023. godine registrovano ukupno 16 socijalnih preduzeća u Srbiji, i to uglavnom za preradu i konzervisanje voća i povrća, proizvodnju predmeta od papira za ličnu upotrebu i upotrebu u domaćinstvu, proizvodnju ostalih proizvoda od papira i kartona, zatim uslužne ugostiteljske delatnosti, ali i proizvodnju i emitovanje tv, medijskog i kulturnog stvalaštva.

Zadrugarstvo

Na pitanje o značaju smanjena nezaposlenosti, Ministarstvo kaže da je prepoznata uloga socijalnog preduzetništva u osnaživanju osetljivih grupa.

„Očekuje se da će primena zakona omogućiti da se na jedan inovativan pristup pripadnici drutšveno osetljivih grupa socijalno – ekonomski osnaže, te da će doprineti povećanju njihove zaposlenosti i jačanju društvenog uključivanja u sve tokove zajednice“, kažu u Ministarstvu.

Kako je u EU doprinos socijalne ekonomije u ukupnom BDP oko 11%, u nekim pojedinačnim zemljama EU 6% ili više, Srbija je tek na početku, i u ministarstvu smatraju da se o tome može govoriti tek u narednom periodu.

Direktorka KoRSE kaže da u EU radi oko 12 miliona stanovnika u socijalnim preduzećima, i nada se će Srbija dostići, kako kaže, bar najmanju državu u EU po ukupnom BDP, ističući da ovaj vid preduzetništva pomaže da tranzicije budu pravednije.

Dina Rakin

„To znači da nikoga ne isključite iz društva. Naravno da je rad najbolji način da čovek o sebi brine, i da na taj način ne bude isključen, ali imate one koji ne mogu raditi, i onda se postavlja pitanje kako oni da imaju dostojanstveniji život u društvu i svojoj zajednici. U tom smislu smatram da socijalna preduzeća, način na koji ona deluju onemogućavaju da ljudi budu ispušteni“, kaže Rakin.

Ona je podsetila da je u radnoj grupi pri pravljenju ovog zakona bilo često raprava o tome da li država treba da bude osnivač socijalnih preduzeća. Ali, kaže ona, državi nije zadatak da osniva, već da ostvari ambijent.

„Ako su u nekom Gadžinom Hanu uslovi očajni, nema pet država koje će napraviti neko preduzeće. To će opet biti neki socijalni instrument. Ambijent podrazumeva doslednu primenu zakona, donošenje zakona u skladu sa potrebama ljudi i sa javnim interesom društva. Treba nam poverenje da mi svi želimo da to gde živimo bude bolje mesto“.

U EU postoje socijalna preduzeća koja su delimično osnovana od EU, kaže ona i ističe da je lično izuzetno protiv toga.

„Nisam sigurna kada ćemo imati državu koja štiti javni interes. Vama u javno privatnim partnerstvima država treba da služi u zaštiti javnog interesa, a kod nas se država vrlo često javlja kao prva koja krši javni interes, kod nas se privatni interesi javljaju kao društveni. To je paradoks našeg društva, i ja sam bila stvarno protiv toga jer smatram da je pogrešno da naša država učestvuje u tome“

Od kako je usvojen zakon, pa sve do kraja ove godine, Savet za socijalno preduzetništvo se nijednom nije sastao, o čemu je MIC pisao početkom decembra. To se promenilo ove nedelje, pa je na Savetu doneta odluka da će u narednim mesecima konačno biti usvojeni obećani Program razvoja i Akcioni plan za preduzetništvo, a predsednik Saveta i ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Nikola Selaković najavio je i budžet od 50 miliona dinara za 2024. godinu za socijalno preduzetnišvo.

Vrednost celog programa je 2.5 miliona evra, a to nije veliki iznos, smatra naša sagovornica. Ali dodaje da to što je sada problem, s druge strane su dobre prilike.

„Moj utisak je da je napravljen pomak u smislu etabliranja teme, mi ipak imamo nove te neke finansijske instrumente, imamo taj zakon, imamo sve više mladih zainteresovanih, sledeće godine treba da se implementira prvi master program u Srbiji, kaže direktorka Koalcije Dina Rakin.

„Možda zvuči mnogo 10 godina, ali ako shvatimo da je ovo marginalna tema, da može da se živi bez nje, ako gledamo neke druge prioritete, ali lepše je s njom, onda jesu neki pomaci napravljeni. Ako bismo osnažili sindikate, akademiju i ako bi privatna preduzeća bila partneri socijalnim, onda bi smo mogli da govorimo o tome da ćemo doći do tog jednocifrenog broja BDP 2035“, optimistična je ona.

Tekst: Jelena Đukić Pejić i Milica Milojević Kostić

Foto: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević