Na malom kružnom toku na ulazu u Bujanovac kolaps u saobraćaju je gotovo neizbežan. To je obavezna putanja u bilo kom pravcu. Posebno je gužva kada tu prolaze veliki kamioni.

Jedan od njih se upravo vraća sa terena. Vraća metalnu konstrukciju i drugi građevinski materijal na stovarište. Njime upravlja četrdesetogodišnji Marko Trajković. On je zaposlen u velikoj i poznatoj Bujanovačkoj firmi Bici komerc u kojoj radi 8 godina.

„Super nam je ovde, slažemo se svi. Bitno je da se radi, svi zajedno funkcionišemo, kako u gradu tako i na poslu“, kaže nam Marko Trajković koji nas je dočekao sa širokim osmehom iako mu je radni dan davno počeo.

To što radi u firmi čiji su vlasnici Albanci on vidi kao sasvim prirodnu stvar. „Niko više ne gleda ko je koje nacionalnosti. U poslu smo svi isti. A i u životu. Bitno nam je da lepo živimo“ – kaže on dodajući da mu je ovo radno mesto bolje nego sva prethodna, posebno što je i zarada veća.

Marko Trajković

Na kom jeziku pričaju i kako komunicira sa kolegama, Marko kaže da vlasnici govore srpski, a i većina kolega Albanaca. Takođe, i oni razumeju albanski.

„Nemamo nikakvih problema u komunikaciji. Šefovima je bitno da mi radimo, nama je bitno da radimo, i to je to. Jednostavno je. I ja kao Srbin građevinski materijal jednako razvozim i u albanska i u srpska sela, a isto tako i kolega Albanac“, kaže naš sagovornik.

„Rad, a ne politika“

„Svi koji su došli kod nas, došli su da rade, a ne da se bave politikom. Nije nam važno da li je neko Albanac, Srbin ili Rom.“ – kaže Gufuur Bici, suvlasnik porodične firme Bici komerc u Bujanovcu, dok pokazuje halu punu kvadova.

Gufuur i njegova šestorica braće već tri decenije vode porodični biznis. Počeli su devedesetih u građevini, a danas imaju oko stotinu zaposlenih. „ U posao su svi podjednako uključeni, i moja braća i ja, a sada i naša deca. Imamo deset sinova i svako već zna svoje mesto u firmi,“ priča Bici sa osmehom.

Posao se vremenom širio, od građevine, preko gvožđare, farbare, keramike, betonjerke, izgradnje stanova do prodajnog salona četvorotočkaša i restorana. U svakog segmentu rade i Srbi i Albanci, a kolegijalnost je, kaže on, a potvrđuju i zaposleni – odlična.

„Moramo da znamo jezik, živimo u istom okruženju“

Srbi čine 25% radnika u Bici komercu, a ostalo su Albanci. Ranije je bilo i zaposlenih Roma, pa je ova kompanija u potpunosti slika šarenolikog Bujanovca koji čine ove tri najveće etničke grupe. Skoro svi Albanci govore srpski jezik, a ima i Srba koji govore albanski, potvrđuje i Venton Zairi koji radi u prodavnici lakova i boja.

Venton Zairi

Venton ima 35 godina, a ovde radi skoro petnaest godina. „Oduvek“, kaže on. Svestan je da njegova generacija ili mlađi od njegan ne govore oba jezika, ali smatra da je to neophodno.

„Srbi treba da znaju albanski i obrnuto jer živimo u istom okruženju“ – objašnjava Venton i ponosno kaže da ima puno prijatelja Srba. Uostalom, u prodavnici u kojoj radi kupuju svi Bujanovčani,  i Albanci i Srbi i Romi.

U Bujanvcu i okolini živi nešto više od 40.000 stanovnika. Prema poslednjem popisu iz 2022. godine, Albanci čine većinu stanovništva – oko 62 odsto, Srbi nešto više od četvrtine, a ostatak su Romi i druge manjine. Upravo  zato se ovaj kraj oduvek pominje u kontekstu različitosti, etničkih podela i mogućih političkih tenzija.

Sličnosti umesto razlika

Međutim, svakodnevnica izgleda drugačije. Ljudi u Bujanovcu pre svega brinu o poslu i o životnim potrebama jer je jedan od najvećih problema i ovde odlazak mladih u inostranstvo. Prema podacima lokalnih organizacija, sve je više porodica koje šalju decu na studije ili rad u zapadne zemlje, a povratak je redak. Ekonomija je slaba, nezaposlenost visoka, pa mnogi ne vide perspektivu.

Lokalni biznisi, poput firme porodice Bici, fukncionišu po principu praktične saradnje. Znanje, rad i poverenje bitniji su od etničke pripadnosti, ali to što mladi odlaze u inostranstvo stvara probleme i u traženju radnika, kaže nam Gufuur Bici, suvlasnik Bici komerca. Ipak, objašnjava da svi koji rade kod njega, rade godinama, pa i decenijama, jer su zadovoljni poslom, kao što je i on zadovoljavan radnicima.

S obzirom da firma koju vodi sa svojom braćom uglavnom većinom podrazumeva muške poslove, i među zaposlenima je više muškaraca. Žene rade u prodaji keramike, četvorotočkaša, ali i u restoranu blizu Preševa. U restoranu uglavnom imaju albanske goste, tu se održavaju i svadbe, pa ipak za njih kuvaju jedna srpska kuvarica i kuvar.  

Ko bolje kuva, pitamo ga. „Za neke stvari su bolji Srbi, za neke Albanci“,  diplomatski kroz smeh zaključuje Gufuur Bici.

Tekst: Petra Pančić i Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević

"Tekst je nastao u okviru saradnje portala Tačka Press i organizacije Građanske inicijative sa ciljem da se približe teme iz života albanske zajednice na jugu Srbije."