Okupljanja na istom mestu, kupovina u istim prodavnicama, pa opet golim okom je vidljivo da su podeljeni kafići u kojima sede mladi Srbi i mladi Albanci. Jedni pored drugih, ili jedni preko puta drugih - dovoljno blizu, a dovoljno daleko.

Generacijama unazad ove dve grupe ljudi žive zajedno. Svi se poznaju, ponekad i druže, ali veze, a posebno brakovi između Albanke i Srbina i obrnuto nisu uobičajeni. Duboke etničke i sociološke barijere najviše se ispoljavaju upravo na bračnim odnosima.

Bujanovac

Jedan mladi Bujanovčanin kaža da je zamalo dobio zeta albanske nacionalnosti. Anoniman je jer je ta tema bolna njegovoj sestri, ali kaže da je njegova porodica kada im je saopštila da ima momka Albanca prilično brzo prihvatila.

Prvo ogovaranje, posle prihvatanje

„Meni je prvo saopštila, ja sam je uvek podržavao. Ja ne volim podele i razlike, zaista verujem da smo svi jednaki. Bili su četiri godine zajedno, a u početku su krili od roditelja i naših i njegovih“, priča nam ovaj mladić.

„Kada je saopštila roditeljima, mama je prihvatila, tata se na početku ljutio i slabo govorio o tome, ali kada je ispitao situaciju, nije se više bunio. Okolina je ogovarala. Iza leđa su se čuli različiti kometari, a bilo je i pitanja ’zar nije mogla da izabere nekog od Srba’. Posle su svi prihvatili, i ti koji su najviše pričali iza leđa, kako je vreme prolazilo, bili su za tu ljubav. Mi smo u porodici svi verovali u tu ljubav“, kaže nam ovaj momak. 

Možda bi ovaj par ušao u anale moderne istorije Bujanovca, ali život ih je odvukao na različite strane. Prema istraživanju iz 2020. godine „Socijalni odnosi između etničkih grpua u Srbiji koje je sproveo Institut za društvene nauke u Beogradu, od svih nacionalnih manjina u Srbiji, upravo je između Albanaca i Srba najveći jaz i najizraženija etnička distanca.

Suživot ove dve grupe nije problem, posebno ne za ispitanike srpske nacionalnosti, pokazuje pomenuto istraživanje, ali brak je već druga priča i to sa obe strane. Prema ovom istraživanju, samo trećina ispitanika bi prihavtilo brak sa Albancem ili Albankom. A tek 26,4% Albanaca bi skopilo brak sa pripadnicima srpske nacionalnosti. Ali na krajnjem jugu se ta statistika ne vidi. Mešoviti brakovi su na nivou statističke greške.

Primeri retki, ali postoje

Ipak, u okolini Bujanovca u selu Lopardince žive Bratislav Tasić i njegova surpuga Durata. To joj piše u ličnoj karti. Ali ona ima i srpsko kršteno ime – Dunja. U braku su već devet godina i Dunja je od preseljenja iz Tirane u Lopardince kod Bujanovca jedina Albanka u ovom srpskom selu. 

„Upoznali smo se preko prijatelja. Ima prijateljicu Albanku iz Davidovca i s njom je dolazila nekoliko puta. I tako smo se upoznali“, pričaju njih dvoje u glas.

Bratislav i Dunja Tasić

„Nemam nikakvih problema što sam jedina ovde. Nije mi dosadno. Imam kumu, imam komšije, prošetam se selom, pijem kafu u komšiluku. I super mi je“, kaže nam Dunja koja meša više jezika dok govori. Među njenim rečima ima i grčkih i makedonskih i albanskih i srpskih reči. A govori i italijanski. I Bratislav se šali da je i dan danas nakon 9 godina braka nekad teško razume.

Dunja objašnjava da je živela i radila u Grčkoj ranije, pa otud i grčke reči u njenom vokabularu. Kada je došla u Lopardince, zaposlila se u kompaniji YUMCO gde je radila šest i po godina, pa i u jednoj firmi za preradu mesa u Bujanovcu, a već nekoliko meseci je bez posla. Trenutno je domaćica i čeka odgovore iz kompanija koje posluju na teritoriji Bujanovca i Vranja. Bratislav je s druge strane već 35 godina zaposlen kao vozač kamiona u JP Komunalac u Bujanovcu.

Albanke iz Albanije da, ali lokalne Albanke ne

Selo u kojem žive ima više momaka nego devojaka. Bratislav im zamera što neće da se žene, kaže neće obavezu. A kako je on jedini oženio Albanku, nije bilo nikakvih oštrih reakcija, kaže nam Bratislav.

„Svi su se radovali. Svi vole da dođu na svadbu da piju“, šali se on. Na svadbi su imali i puno familije iz Albanije, priča ovaj par i pokazuje slike sa venčanja iz svog albuma. Durata je bila muslimanske veroispovesti i kaže da u Albaniji nema nikakve veze da li si katolik, pravoslavac ili musliman, da su brakovi između različitih vera najnormalnija stvar te da i u njenoj familiji ima katolika.

Bratislav i Dunja Tasić

Nije neuobičajeno da se Albanka iz Albanije uda u Srbiji. I Dunja i Bratislav znaju puno takvih brakova. A da li se dešava da se Albanka iz Bujanovca uda za Srbina – jednoglasno govore ne. Oni imaju samo jedno objašnjenje za to – kažu da se Albanci iz Srbije razlikuju od Albanaca sa Kosova, a svi oni se razlikuju od Albanaca iz Albanije. Drugačiji je i jezik, pa se Dunja teško sporazumeva sa Albancima iz Bujanovca i Preševa. Drugačija je i vera, objašnjavaju.

Razlike neznatne, ali najvažnija je - baklava

Ipak, kada je iz muslimanske vere prešla u pravoslavnu, prihvatila je i pravoslavne običaje. Kaže da joj je bilo najviše neobično što Srbi imaju puno slava tokom godine, a muslimani samo jednu Bajram, Veliki Bajram i Mali Barjam. Ali neobično joj je i to što slava traje po tri dana. Sada kada je pravoslavka, Dunja slavi Aranđelovdan i sprema sprska jela.

„Najviše volim da spremam sarmu. I da pečem meso da se uhvati korica da krcka. A od kolača baklavu, i to albansku baklavu. Nju pravim i za slavu i za Bajram. Za mene je bolja albanska baklava“, kaže nam Dunja. To potvrđuje i njen suprug.

„Uuuu ima razlike, stvarno je lepša njihova baklava“, kaže Bratislav, a Dunja dodaje da se za dobru baklavu ne štede orasi. „Dve kore, orasi, šećer, pa dve kore, orasi, šećer i sve tako, pa onda šerbet. Ne koristi se ulje, nego margarin. Onda se iseče i peče tri sata, svaki sat na različitoj temperaturi. Ohladi se i na nju se sipa šerbet“, odaje nam tajnu svoje uspešne baklave.

Iako je došla iz velikog grada u maleno selo sa manje od 1.000 stanovnika, Dunja se nikada nije pokajala. Objašnjava da su ljudi u Srbiji dobri, i da više poštuju žene od Albanaca. Mada je raduje to što se i tamo menja situacija na bolje. Ipak, svakoj svojoj prijateljici iz Albanije bi preporučila da dođe u Srbiju.

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto: Saša Đorđević

"Tekst je nastao u okviru saradnje portala Tačka Press i organizacije Građanske inicijative sa ciljem da se približe teme iz života albanske zajednice na jugu Srbije."