Zanimljivo je da ovoga jutra i ne možete da saznate rezultat utakmice koja se je (ipak) odigrala, jer se mediji utrkuju brojem objavljenih fotografija pretučenih huligana, nemam srca da napišem navijača jer poznajem pristojne ljude koji sebe tako nazivaju.

Elem, tukla se neka bagra navodno navijači Partizana međusobno, izvodili ih prebijene, polugole i modre sa stadiona, Pitate se zašto, verovatno zbog gluposti, ali to nije ni bitno posle svega.

U svakom slučaju, meni od jutros odzvanja pesma navijačka koju sam nekada davno čula, pa je ostala sačuvana u memoriji  malog mozga.

Pune tribine ludih navijača
i baklje svetle, ceo sever gori
bubnjevi tutnje i pesma se ori
jedite govna, mi smo šampioni
ale, ale, ale, ale, …

Pune tribine divljih huligana
pijane bande trulih narkomana
publika to je sa severnog kopa
za nju je cula citava Evropa
ale, ale, ale, ale, …

Kad se ovo u Srbiji zove navijačka pesma, šta onda očekivati od utakmice. Golove?

Uvek mi je bila simpatična ta srpska podela na Partizanovce i Zvezdaše.Moj tata, dugogodišnji sportski radnik navija za Partizan, brat za koga je odlazak na stadion praznik, navija za Crvenu Zvezdu. Njihove rasprave na ovu temu, zajedničko navijanje ispred tada malih TV ekrana i „stručna“ tumačenja utakmica za nedeljnim ručkom predstavljaju drage porodične uspomene.

Da ne bi kojim slučajem „zastranio“, moj brat je mom sinu dok je bio beba od par dana kupio Zvedin dres i uspavljivao ga jednom pristojnijom navijačkom pesmom.Sve je to za nas izvor novih šala i planova kako će moja beba za koju godinu zajedno sa ujakom na stadion.

Moj prijatelj Zoran je najstrastveniji i najslađi navijač Zvezde koga poznajem. Raduje se svakoj njihovoj pobedi kao malo dete i zajedno sa sinom navija punim plućima.

Predpostavljam da je još  mnogo ovakvih primera, ali šta vredi….Okupi se bagra, sa idejom da demonstrira bolesne porive, iživljava se i maltretira druge ljude i sve to pod izgovorom navijanja.

Aman, pa nije ovo prvi,a po svemu sudeći ni poslednji put. Niko mene može ubediti da policija ne zna ko su ti ljudi i zašto se biju. Sigurna sam da uprave kluba takođe znaju, šta se sve njihovim navijačima zove i na koncu sigurna sam da može da im se stane na put, kao što sam još sigurnija da oni koji treba ne žele to da urade.

Zbog toga bi po mom skromnom krajnje nesportskom mišljenju, onaj deo pristojne navijačke Srbije, sigurna sam da u svakoj porodici postoji po jedna primerak, počne da bojkotuje odlazak na stadione.

Jednostavno,  podršku svojim ekipama daju iz kafića, toplih domova okruženi miroljubivim i dragim prijateljima, decom, očevima i svima onima koji vole fudbal. Pa neka onda budu „pune tribine ludih navijača“ i neka između njih i nas ne postoji znak jednakosti.

Autor: Jelena Stojković