Tako je, pod pod uslovom da je porodica kompletna i spremna da pruži toplinu i zaštitu. Od malena, neki među nama, osuđeni su da se zlopate jer je upravo podrška porodice izostala. Trajno narušeno poverenje, izgubljena vera u pripadnost, ili možda hronični nedostatak ljubavi samo su neki razlozi zbog kojih se ta nit međusobnih veza trajno pokidala. Ako se nit i nastavi, ostane ožiljak na tom nastavljanju kao kada se uvežu dva konca.

Neki se, sa druge strane zaklanjuju iza moći koju neke porodice imaju. Takozvani tatini mezimci i mezimice lepo se provode, prolaze kroz život i probleme kao kroz švajcarski sir. U stvari, oni probleme nemaju, umesto njih rešavaju ih drugi, najčešće ugledni članovi porodice.

Ima nešto zanimljivo: Ako je kompletna, porodica funkcioniše tako što opstaje po vlastitim pravilima i merilima šta je ispravno a šta ne. U takozvanim „krnjim“ porodicama koju čine samohrane majke, ili očevi sa decom ili se sve pokida i sruši ili se upravo oko roditelja stvara jedan čvrst oslonac na koji svi imaju pravo podjednako i bezgranično. Skupljaju se u tuzi, brizi i nemaštini, pokušavaju da poštenim radom prežive i prebole sve što ih snađe u zemlji koja, iako ima sistem socijalne zaštite, isti ne usmerava tako da bude servis svima kojima je pomoć neophodna. Važni su papiri, a ponajmanje činjenice ili takozvano „stanje na terenu“.

Imamo slučajeve da se ostavljaju bebe u porodilištima zbog nemaštine, ali i zbog osude porodice koja ne prihvata oca jer nije iz “dobre kuće”. Sve bi bilo lakše da smo bogatiji, da imamo snažnije institucije socijalne podrške koje bi poduprle porodicu pa bila ona potpuna, ili „krnja“.

Od nje počinje sve, ona je temelj države. Eto prilike da razoreno podignemo ali krećući od temelja, a ne od krova ili daleko bilo – nekog betonskog zidića.

Dobro jutro!

Jagodina News- Dejan Grujic