Proplanak u predivnom pejzažu Suve planine na jugoistoku Srbije. Suvo šiblje i pašnjak pod jakim avgustovskim suncem. Krošnje drveća razbacanog po pašnjaku jedva da zaklone jednu kravu. A ovde ima 1.200 krava i 500 konja. Tu dolaze tokom leta jer baš na tom mestu se nalazi jedino pojilo gde piju vodu.

Međutim, ovog jula i avgusta, baš kao i nekoliko prošlih godina voda je presušila. To se nastavilo i u septembarskim vrućim danima.

„Oni mogu da budu gladni, ali ne mogu da jedu ako nisu napojeni“, kaže nam stočar koji zajedno sa kravama čeka da neko dođe sa cisternama vode. Objašnjava da krave dolaze svaki drugi dan po vodu, a da u međuvremenu hodaju po planini, pasu i odmaraju se. Konji mogu bez vode malo duže jer više mogu i da popiju. Ali kako vode nema, u ovom trenutku oni jednostavno – čekaju.

Meštani okolnih sela čije krave tu borave od marta do decembra u stalnom su strahu šta će zateći kada ih obilaze. Do sada su uginule dve krave, a pitanje je kažu, šta se sve može zateći na skrovitim mestima ove velike planine. Kada ih budu prikupili tokom zime, tačno će se znati koliko je krava izgubilo živote bez vode.

Nekoliko meštana ugovorilo je sa preduzećima iz okolnih opština i gradova cisterne sa vodom. Upravo stižu dve cisterne iz niškog preduzeća, i jedna od vojske Srbije. Po vrlo nezgodnom planinskom terenu, jednu od cisterni vozi Danijel Veljković iz sela Mali Krčimir čije krave takođe ovde borave.

Danijel Veljković

Sa tri cisterne upravo su doneli 21 tonu vode, a 10 krava pije 500 litara vode dnevno, kaže on.

„Sa ovim što smo doneli imamo samo do večeras, i sutra je opet isti problem“, kaže Danijel Veljković. „Mi sad bukvalno molimo Boga da nam padne kiša, ali kiša nikako da dođe. Trenutno zavisimo od ovih kamiona iza nas, od dobre volje opština koje nam daju ove kamione. Prestanak rada ovih kamiona je kraj“, priča Danijel.

Presušila i dobra volja institucija?

Odmah nakon što istoči svojih 10 tona vode, Danijel se vraća po novu turu. Suša traje predugo, i postavlja se pitanje koliko će još dugo imati podršku niškog preduzeća i vojske. Kako ni brojna sela na jugu i jugoistoku Srbije takođe nemaju vodu tokom pojedinih vrelih letnjih dana, pitanje je vremena kada će svoje kamione koje je ustupila za ove potreba, javna preduzeća povući za potrebe meštana u selima.

I upravo to se i dogodilo, saznajemo od meštana sela Mali Krčimir. Kažu da je niško preduzeće Medijana najavilo prestanak pomoći već u prvoj polovini septembra. Takođe kažu da je vojska sa cisternama dolazila svega tri ili četiri dana tokom avgusta, a potom prestala da pomaže. Tako će 1.700 grla opet biti ostavljeno na cedilu.

Još pre dve godine kada je u isto vreme suša ugrožavala grla na Suvoj planini, država je obećala da će iskopati bunar za potrebe životinja koje se ovde poje. Vlast se od tada promenila nekoliko puta, i od tog bunara ništa nije bilo. U najbližoj opštini Gadžin Han kažu da meštani moraju da preuzumu odgovornost na sebe, i umesto da čekaju da država nešto uradi za njih, sami treba da naprave projekat kako bi se iskopao bunar. Oni kao opština tu nemaju nikakve veze, kaže nam Slaviša Ivković, predsednik Skupštine Opštine Gadžin Han.

Ali to je nemoguće očekivati od meštana koji se celog života bave stočarstvom, smatraju oni. „Većina meštana nije školovana, mi se razumemo samo u stočarstvo i poljoprivredu“, kaže nam jedan od njih koji je, ne želeći da uvredi komšije, želeo da ostane anoniman. 

Lokalne samouprave su ključne u adaptaciji na klimatske promene

Profesorka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Ana Vuković Vimić je meterološkinja koja se upravo bavi klimatskim promenama. Prema njenim rečima upravo će lokalne samouprave biti ključne u proceni i smanjenju rizika od klimatskih promena.

„Potrebno je da se lokalne samouprave se angažuju za svoju oblast, a svaka oblast je specifična po tome čime se bavi stanovništvo, kakva je priroda, kakav je teren, koje su najveće klimatske opasnosti, njihova uloga je ključna u prilagođavanju“, smatra profesorka Ana Vuković Vimić i ističe kako je upravo adaptacija bila jedna od glavnih tema na poslednjoj Konferenciji UN o klimatskim promenama.

Problem je međutim što naši brojni dokumenti ne prepoznaju klimatske promene, i to će morati da se menja, jer je neophodno da sektori prepoznaju klimatske promene i preuzimaju odgovornost u prilagođavanju, objašnjava ona.

„To je dokument koj se zove Metodologija proccene od rizika i katastrofa (Metodologija izrade i sadržaj procene rizika od katastrofa i planova zaštite i spasavanja prim.aut.). Ta metodologija uopšte ne prepoznaje klimatske promene, radi se na stari način, na osnovu podataka iz prošlosti i ne prepoznaje te nove rizike, učestalost suše, toplotnih ekstrema, već samo ono što je u prošlosti osmotreno, a vidimo da se ekstermi stalno probijaju. Poenta je da se ta metodologija izmeni i da uzme u obzir klimatske promene i jačanje klimatskih opasnosti koje se dešavaju“, ističe meteorološkinja i dodaje:

„Dok je smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte propisana više državnim i međunarodnim dogovorima, adaptacija je više stvar lokala, kako ćemo mi sami da se snađemo i najveća snaga prilagođavanja je upravo u lokalnim samoupravama“.

Ti ekstremi koje pominje su sve izraženiji jer je i količina padavina promenjenja. Sve je manje dana u godini sa umerenom kišom koja je korisna za zemlju, a više je dana sa jakim padavinama koje uzrokuju jedino bujične potoke.

„Kada imamo toplotne talase koji su ovako ekstremni, ta visoka temepratura pojača potrebe za vodom, isparavanje i nedostatak vode. Pokretanje suše sada sada ima vremenski period od 10 dana do 2 nedelje, a ranije je to bio znatno duži vremenski period. To je nešto novo“, kaže ona i objašnjava da u narednim godinama može biti blažih ekstremnih promena, ali nas očekuju ipak sve lošije i ekstremnije promene. 

Šta još Srbiju čeka?

Srbija je članica Okvirne Konvencije UN o klimatskim promenama i do sada je napisala tri nacionalna izveštaja o klimatskim promenama, o emisiji gasova sa efektom staklene bašte i adaptacije odnosno prilagođavaje ranjivih sektora na klimatske promene kao što su poljoprivreda, šumarstvo, zdravlje, biodiverzitet, urbanizam i infrastruktura i slično. Na papiru to sve ide kako treba, kaže Ana Vuković Vimić i dodaje da se Srbija obavezala da će smanjiti emisiju štetnih gasova u odnosu na 1990. godinu.

Takođe, Srbija ima i zakon o klimatskim promenama, a najvažniji segment je donošenje strategije nisko ugljeničnog razvoja i program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove koji je Vlada Srbije usvojila u decembru 2023.  Tuu je i dokument o procenama ranjivosti rizika.

Nama u Srbiji je fokus da se sistemski rešavaju stvari, odnosno da se menjaju pravilnici, standardi, propisi, naročito u izgradnji puteva, ili u šumarstvu.

„Akcenat je i da se ojača sistem upozorenja, to je kroz Republički Hidrometeorološki zavod koji je zapostavljen više od 10 godina što se tiče ulaganja, a to je klkjučna institucija čiju važnost uvažavaju i Parirski sporazum i konvencije u prilagođavanju jer sve ovo se može znati i sa nekom veravotnoćom i ranije, na primer da će biti problem na Suvoj planini zbog nedostatka vode, da postoji mogućnost da će sutra popodne ili prekosutra biti bujične poplave i praćenje klimatskih promena. Dakle, ključna institucija RHMZ koji sada funkcioniše sa minimumom kapaciteta, čak i ispod minimuma i to treba da se ojača“, smatra profesorka Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Agende zelene, stočari u nemilosti, goveda u opasnosti

Pariski sporazum važi od 2023. i Srbija će morati da izveštava na određeni način po određenim stavkama šta radi po pitanju klimatskih promena na svake dve godine, isto kao i svaka zemlja sveta. Srbija je i deo Zelene agende za Zapadni Balkan koji služi da Evropski zeleni dogovor implementira na Zapadnom Balkanu. Evropski zeleni dogovor je strategija razvoja Evrope u kojoj ceo kontinent treba da funkcioniše kao celina u tom putu Evrope kroz klimatske promene gde se očekuje da Evropa bude karbonski neutralna do 2050. godine. To će se postići kroz sprovođenje cirkularne ekonomije, očuvanje životne sredine poboljšanje kvaliteta vazduha, zemljišta, voda, očuvanje biodiverziteta, od sprovođenja održive poljopvirevrede.

„Mi smo sada u procesu donošenjem strategije za životnu sredinu koja impementira Zelenu agendu za Zapadni Balkan i kroz to će biti još urađenog posla“, smatra profesorka Vuković Vimić.

Ostaje ipak nerazjašnjeno šta će to značiti našim stočarima sa Suve planine koji pokušavaju da održe svoja goveda na broju do decembra.  

Nikola Manojlović koji na pojilu Rakoš ima 50 krava i 10 konja kaže da to što su već od sledeće nedelje ostavljeni na cedilu može skupo da ih košta. Ako bi bilo kiša, onda bi se napunili i pojilo i potoci i barice koje bi se nalazile svuda po Suvoj planini. Za sada je sve na minimumu održivosti i stočari se nadaju da će sledeće leto dočekati sa iskopanim bunarom za koji moraju da im pomognu i lokalna samouprava i institucije.

Za to vreme, suša je umanjila prinose i na severu Srbije, u Vojvodini. Poljoprivrednici kažu da ne pomaže ni zalivanje vodom kada su više od 80 dana temeprature iznad 40 stepeni danju, a 30 noću. Traže podršku Vlade Srbije, a ukoliko je ne dobiju, vojvođanski poljoprivrednici najavljuju proteste od sredine septembra.

Autor: Jelena Đukić Pejić