Žene i nacionalne manjine i dalje najčešća meta govora mržnje

februar 23 2024

Rezultati monitoringa medija Mreže za izveštavanje o različitosti pokazuju da je od maja 2022. do decembra 2023. godine u Srbiji zabeleženo 113 slučajeva govora mržnje.

Najviše primera govora mržnje zabeleženo je u kategorijama roda (24.8%) i etničke pripadnosti (20.4%). Takođe, prema rezultatima istraživanja, treća najčešće targetirana grupa je LGBTIQ+ zajednica (17.7%), što predstavlja blagi porast u poređenju sa prethodnim izveštajem (14.6%), uglavnom zbog kampanje koja se vodila protiv organizacije EuroPride-a, u Beogradu 2022. godine. 

Rezultati monitoringa reprezentacije društvene različitosti u medijima predstavljeni su na konferenciji Mreže za izveštavanje o različitosti koja se održava 15. i 16. februara u Podgorici i koja je okupila preko 40 eksperata i ekspertkinja iz oblasti medija sa Zapadnog Balkana, kao i mnoge koji konferenciju prate onlajn. 

“Društva na Zapadnom Balkanu su i dalje vrlo podeljena na različitim nivoima, od među-etničkih odnosa do toga kako društvo tretira žene i važne društvene teme poput rodno-zasnovanog nasilja. Nasilje u komunikaciji je normalizovano i to je ‘kultura’ javnog govora koja neretko dolazi od političkih figura, pa i verskih vođa, a odražava se na ljudska i građanska prava i dobrobit građana i građanki širom Balkana”, rekla je Ivana Jelača, koordinatorka Mreže. 

Istraživanje u Severnoj Makedoniji je pokazalo da se veliki broj slučajeva odnosio na seksizam (32%), kao i na narative mržnje prema nacionalnim manjinama (30%) i napade na političkoj ili ideološkoj osnovi, doprinoseći polarizaciji društva i podsticanju netrpeljivosti. Na Kosovu, najčešća meta govora mržnje bile su etničke manjine, naročito srpska i romska zajednica.  

Osnovni izvor govora mržnje u Albaniji su mediji. Oni nastavljaju da šire i održavaju štetne i diskriminatorne stereotipe o “drugom” prilikom izveštavanja o različitim društvenim grupama. Rodno zasnovani govor mržnje ostaje značajan izazov, negativno utičući na ostvarivanje rodne ravnopravnosti. 

U Crnoj Gori najveći izvor tenzija ostaje etnička različitost, pa je govor mržnje na osnovu etniciteta predstavljao 31% ukupnih nalaza. Nakon govora mržnje koji je usmeren prema rodu i rodnom identitetu (24%), tu je i govor mržnje usmeren prema političkim protivnicima (17% nalaza) i religiji sa 13% ukupnih nalaza. 

Iz monitoringa proizilazi jak utisak da su društvene podele na Zapadnom Balkanu i dalje vrlo prisutne u medijskom i javnom govoru, što utiče na odnose između suseda u regionu, kao i na položaj određenih društvenih grupa, počev od žena, ali i etničkih manjina ili LGBTIQ+ zajednice.  

Povezani članci

  • James Hill: Pojavom AI potonuli smo u more slika i informacija

    Mislim da generalno problem sa kojim se svi suočavamo je kako se odupreti ovakvom iskušenju koje donosi veštačka inteligencija, rekao je James Hill, novinar i fotograf magazina New York Times. On je u intervjuu za MIC rekao da i sam lično teško shvata kako to da se toliki broj fotografa ne može odupreti iskušenju da posegnu za ovakvim alatima manipulacije.

  • Majstori iz Srbije - Ima li još ko da ode?

    Od 01. juna Nemačka zapošljava iz zemalja Zapadnog Balkana i do 50.000 radnika godišnje - duplo više nego do sada. Istražujemo da li će neki majstor ostati i u Srbiji?

  • „Morala sam da kažem, pa nek' ide život“

    Čuju svoje očeve kako psuju Paradu ponosa, boje se da ih ne izbace iz kuće. Na Međunarodni dan borbe protiv homofobije, reporterka istražujemo kako je to ’autovati’ se u Srbiji.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim