Od studentske akcije lepljenja nalepnica u Lazarevcu do pretnji glavnoj i odgovornoj urednici portala Pravo u centar prošlo je manje od jednog dana. Glavna i odgovorna urednica portala Pravo u centar postala je meta neprikladnih nacionalističkih i mizoginih komentara, a potom i meta brojnih napada na društvenim mrežama.

Maria Popović za MIC objašnjava da je tokom studentske akcije u kojoj su se lepile nalepnice „Studenti pobeđuju“ došlo do incidenta kada je vlasnik menjačnice, kako kaže, šutnuo dete koje ima 17 godina i udario pesnicom ženu koja je bila sa njim. Već sutra zakazan je protest protiv nasilja kao reakcija na ovaj događaj. A na tom protestu pojavili su se i aktivisti i članovi SNS, među njima i kompletno rukovodstvo opštine Lazarevac.

„Uglavnom, ja sam krenula da snimam njih, zamolila sam svoju kumu koja je aktivistkinja da snima mene ukoliko dođe do nekih incidenata“, priča naša sagovornica. „Jedan pripadnik SNS iz Lazarevca je snimao mene, i napao me verbalno ’ko ste vi’, ’kakav portal’, ’ko vas plaća’, ’mi nikad nismo čuli za portal Pravo u centar’, ’jeste li vi čuli za Gem’, ’mi smo sa Gema’“, kaže ona i dodaje da je GEM lokalna televizija u toj opštini, ali i da poznaje svoje kolege sa GEMa, a to nije bio niko od njih.

Uvrede su nastavile da se nižu, a onda su stigle i pretnje nakon objavljivanja medijskog sadržaja na društvenim mrežama sa tog skupa. Šta se tačno dogodilo, pogledajte u videu.

Maria Popović kaže da je tek nekoliko dana kasnije nakon ovog događaja u kome nije osetila ni najmanji strah, shvatila kako kaže da je žestoko ponižena.

„Baš ponižena, nemoćna, da ti neko prosto ne dozvoli da radiš posao. Ja znam da oni to namerno rade, to rade da isprovociraju, da isprovociraju moju decu na neku reakciju, Informer čeka, ako smem da pomenem, i drugi mediji čekaju te situacije“, priča nam ona. Ipak, podrška koja je stigla od svih novinarskih udruženja, kolega i lokalne zajednice mnogo joj znači. Svi mediji objavili su vest o reakciji ANEMa i onome što se dogodilo u Lazarevcu dva dana za redom.

Maria kaže da je inače suočena sa konstantim napadima. „Svi lokalni novinari se nose s tim, da smo mi hrvatski plaćenici, ustaše, piculići, hrvatske da ne kažem šta“. Ipak, situacija u Lazarevcu je po našu sagovornicu još gora. Kaže da od pet medija koliko ima u tom mestu, samo njen prati društveno političke događaje u kritičkom kontekstu, a pored toga da su sve njene kolege u medijima uglavnom muškarci, te je ona jedna od retkih novinarki na lokalu.

Novinarke izložene na tri fronta

To nije retkost u Srbiji, kaže Jovana Gligorijević, novinarka Vremena i suosnivačica Grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.

„U ovoj zemlji 60% novinara, neću sada koristiti rodno senzitivni jezik, čine žene. Znači, 60% su novinarke. Na uredničkim pozicijama je njih 18% u odnosu na muške kolege. I iz toga vidimo da postoji nejednak odnos moći i ono što se u teoriji zove stakleni plafon koji one ne uspevaju da probiju“ kaže Jovana Gligorijević koja zajedno sa koleginicom Anom Manojlović, novinarkom RTSa organizuje niz radionica za lokalne novinarke u okviru projekta „Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“.

„Bezbednost novinarki nije samo bezbednost od napada“ stoji u pozivu za ovaj specijalizoavni trening za novinarke, medijske radnice, kamermanke i frilenserke koje rade u lokalnim medijima. Ekipa MICa je Jovanu Gligorijević i Anu Manojlović zatekla u radu sa niškim mladim novinarkama.

Jovana Gligorijević

Jovana ističe da su upravo probijanju staklenog plafona namenjene radionice koje drži novinarkama u Srbiji.

„Pre svega, da mlade novinarke, a onda i one koje su negde na polovini karijere saznaju i shvate šta je taj stakleni plafon, ili kako izgleda seksualno uznemiravanje koje često ne prepoznajemo. Kada je reč o seksualnom uznemiravanju, novinarska profesija je specifična jer smo izložene na tri fronta. Jedan je sama redakcija, drugi je teren, a treći je pubika. I isto se odnosi i na sve ostale segmente bezbednosti. Tako da ima mnogo specifičnosti koje su baš vezane za novinarke koje ostaju često ispod radara kada pričamo o bezbednosti, a i te kako su ključni deo bezbednosti“, pojašnjava ona.

Naša sagorovnica kaže da se malo misli o novinarima u lokalnim zajenicama koji su prvi na licu mesta.

„Kako oni podnose to kada treba da izveštavaju o ubistvu, o nekoj pljački, o nekom strašnom femicidu, i na koji način. Oni su svakako na prvoj liniji, a niko ih ne pita za razliku od onih koji su specijalizovani recimo za te teme, kako ste, jeste li dobro“, ističe Gligorijević i dodaje da upravo lokalni novinari nose ogromno opterećenje budući da moraju da znaju raznovrsnije stvari u odnosu na novinare iz nacionalnih medija.

Ni pretnje i napadi nisu isti na lokalu

„Zapravo, bolje su obavešteni i mnogo bolje upoznati sa situacijom u ovom što zovemo unutrašnjost, kao da ima neka spoljašnjost. Zapravo, oni znaju kako ovo društvo misli i diše, baš po sopstvenoj, po dubini društva što se u ovim, ajde nećemo reći u prestonici, ali u ekonomski bolje stojećim gradovima poput Beograda, Novog Sada, pa i Niša možda slabije vidi“.

Kako ona poredi situaciju po pitanju fizičkih, verbalnih ili bilo kojih drugih napada ili pritisaka koji se dešavaju u manjim mestima lokalnim novinarima u odnosu novinare u velikim gradovima, novinarka Vremena i tu ističe nejednakost i lošiju poziciju novinarki koje rade u lokalnim medijima.

„Ono što izvesno i iskustveno mogu da kažem jeste – Ja ću napisati o predsedniku države šta god hoću, trpeću neke možda pritiske, pretnje, napade, ali neće ući predsednik države u kafić gde pijem kafu da mi polomi telefon. A ako radite u nekoj Beloj crkvi, Inđiji.. navedite bilo koje mesto te veličine, i te kako ne da će predsednik opštine da vam uđe da vam polomi telefon, nego će, k’o što se našoj koleginici Verici Marinčić desilo, da budete jedini novinar kome je zabranjeno da prisustvuje sednici Opštine, pa će još i radnik obezbeđenja fizički da vas gura i da pokuša da vas iznese iako ste  uredno akreditovani. Tako da je moj utisak da su baš ti fizički napadi, napadi na imovinu – imali smo paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, Žig Info, i te kako specifičniji za lokal“, ističe Jovana Gligorijević. U trenutku kada smo razgovarali sa njom, još uvek se događaj iz Lazarevca nije dogodio.

Ali Maria Popović iz tog mesta, upravo zbog ovakvih strahova odlazi sama na novinarske zadatke koji mogu biti potencijalno opasni, ne želeći da se njene mlade koleginice nađu u opasnosti. Kaže, to je još jedna specifičnost položaja novinarki u malim lokalnim medijima.

„One bi išle i one gore od želje da idu da rade, ali ja nekako, one su godina moje dece, prosto je nemoguće pustiti ih, poslati ih na takav teren. Jer ono što sam ja uradila, nisam sigurna da bih posavetovala koleginicu da uradi tako, a s druge strane, čemu ja učim mladu koleginicu? Da se povlači, da ne radi svoj posao?“

Situacija zabrinjavajuća za buduće novinarke

Iako žele da osete terenski rad, mlade novinarke ipak imaju strahove od neprijatnih situacija u zemlji. O tome za MIC govore i polaznice specijalizovanog treninga za novinarke i medijske radnice.

Anđelina Stojanović

Anđelina Stojanović je na trećoj godini novinarstva na Filozofskom fakultetu. Uzbuđena je zbog onog što je čeka, ali isto tako i zabrinuta.

„Želela bih time da se bavim i kroz praksu sada, i kroz posao kasnije. Kako sada stoje stvari, imajući u vidu dešavanja u Srbiji, ovo nije posao za svakoga, jako je zahtevan i samo retki mogu da istraju“, kaže Anđelina i dodaje da su puno toga o neprijatnim situacijama zastrašivanja čuli ne samo na ovom specijalizovanom treningu, već i od kolega sa fakulteta koji su već počeli da rade. Zbog toga je brinu njeni budući novinarski zadaci. 

„Mogu da kažem da da (da me brine, prim. aut.), zato što smatram da ne bih bila zaštićena u toj situaciji u kojoj bih se našla. Naravno, ne može niko da kontroliše šta će da se desi, ali mislim da u trenutnoj stiuaciji ne bih bila zaštićena da, eto, dođe do neke opasnosti“, kaže studentkinja novinarstva.

Staša Nedeva

Staša Nedeva je na prvoj godini novinarstva Filozofskog fakulteta u Nišu, a pored studija piše za kulturnu rubriku SDLa – Studentskog dnevnog lista. Veruje da bi u neprijatnoj situaciji uspela da, kako kaže, ostane svoja i da se skloni, a da institucije treba da rade svoj posao.

Dodaje da i inače ne oseća strah: „To je posao i sve može da se očekuje“.

Ipak, bez obzira što sve može da se očekuje, javnost u Srbiji je zatečena podatkom da je Srbija prema najnovijem izveštaju Reporteri bez granica za 8 mesta pala u odnosu na prethodni izveštaj. Srbija je po pitanju slobode štampe na 104. mestu, i najgora u regionu. Situacija u Srbiji je u izveštaju opisana kao „teška“ zajedno sa Bosnim i Hercegovinom, Albanijom, Moldavijom, Izraelom, Gruzijom, Ekvadorom, Nigerijom i Južnim Sudanom.

U ovom izveštaju Reportera bez granica ističu se sve češći fizički napadi, ili pravni napadi protiv novinara kao što su SLAPP tužbe, i to u više od 100 zemalja, a među njima je i Srbija. Prema dostupnoj bazi NUNSa u Srbiji je prošle godine bilo 383 napada na novinare, od toga 92 na novinarke.

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević, Jelena Đukić Pejić, Dragana Udovičić/NPN

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 - 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.