Vantelesna oplodnja u Srbiji još uvek „tabu tema“ Foto. S. Djordjević

Vantelesna oplodnja u Srbiji još uvek „tabu tema“

novembar 30 2019

Aleksandra Manojlović Kocić i njen suprug Dragan Kocić jedan su od mnogobrojnih parova u Nišu koji su postali roditelji putem vantelesne oplodnje i jedan su od malobrojnih parova koji žele da o tome javno govore.  

Aleksandra i Dragan su septembra postali roditelji Vukašina i Milutina i spremni su, za razliku od mnogih drugih, da u svakom trenutku svoje iskustvo podele sa parovima koji imaju problem da dobiju bebu.

Poruka Kocića je da, kada problem postoji, o njemu treba da se govori, a ne da se „gura pod tepih“.zabebuvise porodica Kocic 1

Aleksandra i Dragan odlučili su se vantelesnu oplodnju pre tri godine, odmah posle venčanja, jer su i tokom zabavljanja uvideli da imaju problem da dobiju dete.

„Prva vantelesna oplodnja je dobro počela, biohemijske analize su pokazale da je krenula trudnoća, ali se vrlo brzo sve završilo i nije došlo do razvitka ploda. Druga vantelesna oplodnja je bila uspešna, ali sam u 12. nedelji imala spontani pobačaj. Treća vantelesna oplodnja koju sam imala početkom godine završila se rodjenjem Vukašina i Milutina u 38. nedelji trudnoće što je za blizance baš pun termin. Vukašin je na rodjenju imao 2.760 grama, a Milutin 2.400 grama“, kazala je Aleksandra Manojlović Kocić.

Ona je rekla da je potrebno, kada se krene u postupak vantelesne oplodnje, da i muškarac i žena budu dobro organizovani i da njihovi izabrani lekari znaju koje upute sve moraju da im napišu.

Prema njenim rečima, za jedan postupak vantelesne oplodnje potrebno je dosta vremena, oko četiri meseca,  a što se para tiče, može da košta i više i manje, u zavisnosti koliko ste strpljivi i koliko su vam dostupne analize koje moraju da se urade.

„Naša je sreća što živimo u velikom gradu u kojem sve analize, osim jedne, mogu da se urade u državnim laboratorijama. Mnogim ženama je problem što se  analize rade ujutru, a one su zaposlene kod privatnika i ne mogu da izadju sa posla. Ja sam nekako uspevala da se organizujem,  da idem na posao i da radim analize, mada radim kao profesor filozofije u četiri škole – jednoj u  Nišu, dve u Sokobanji i  jednoj u Knjaževcu“, izjavila je Manojlović Kocić.zabebuvise porodica Kocic 3

Kako je kazala Aleksandra, analize mogu da se urade za dve nedelje do mesec dana, a potom se ide na prvostepenu komisiju koja se istog dana završava. Na izalazak pred drugostepenu komisiju, u zavisnosti koliko je parova sa uradjenim analizama, čeka se mesec ili dva.

Dragan Kocić je istakao za Medijski istraživački centar da je vantelesna oplodnja u našem društvu, na žalost, još „tabu tema“.zabebuvise porodica Kocic 4

„Udruženje „Šansa za roditeljstvo“ organizovalo je prošle godine u Nišu festival na kojem su gosti bili lekari sa domaćih klinika i sa jedne klinike u Grčkoj. Mogao je da se besplatno dobije savet od bilo kog lekara, ali neki naši prijatelji i rodjaci za koje znamo da imaju problem nisu se pojavili. Veliki broj ljudi ne želi da priča o tome i o problemu koji imaju, a i kasnije kada reše problem,  nemaju snage ili ne žele da podele svoje iskustvo. Postoji i grupa ljudi koja nesebično deli svoje iskustvo. Srećom postoji Udruženje „Šansa za roditeljstvo“ u kojem mogu da se dobiju odgovori na mnoga pitanja, gde ljudi razmenjuju iskustva i koje je dobar izvor informacija za sve parove koji imaju problem“, izjavio je Kocić.

Prema njegovim rečima, o vantelesnoj oplodnji moralo bi mnogo više da se govori u našim medijima, a Ministarstvo zdravlja trebalo bi da pokrene kampanju, poput kampanje za rak dojke, kako bi taj postupak ljudima bio što prihvatljiviji.zabebuvise porodica Kocic 5

„Dosta ljudi je u strahu da ne doživi osudu, jer mi smo još konzervativno društvo. Potrebno je takodje edukovati lekare, kako ginekologe, tako i lekare opšte prakse, o analizama koje prethode vantelesnoj oplodnji. Ja sam imao dosta problema sa izabranim lekarom opšte prakse jer sam dobijao pogrešne upute za analize. Takodje sam doživeo razgovor sa lekarom koji je za mene predstavljao diskriminiciju. Tako nešto ne bi smelo da se dogadja. Smatram da je edukacija i promotivna kampanja nešto što mora biti najpre uradjeno“, izjavio je Kocić.

On je kazao da je dosta pomaka napravljeno, a ljudima posebno znači postojanje tri besplatna pokušaja vantelesne oplodnje o trošku države. Za pohvalu je, dodao je Kocić, što pojedini gradovi i opštine finansiraju i četvrti pokušaj vantelesne oplodnje.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto i video: Saša Đorđević

Tekst je deo projekta "Za bebu više" koji je podržan od strane Uprave za kulturu grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2019 godini.

Povezani članci

  • Poziv u pomoć: Važno je verovati deci žrtvama seksualnog nasilja u porodici

    “Motivaciju i želju da progovorim javno o tome šta se desilo mom detetu kada je imao nepune četiri godine dobila sam kada sam pročitala u čet grupi za žene na Fejsbuku pitanje jedne majke koje je glasilo: ‘Moje dete se već drugu godinu jako boji da uđe u stan u kojem živimo, počne da se trese, ne može da spava… Šta mislite da je u pitanju?’. Pomislila sam da se dešava, na žalost, ono što se mom detetu desilo i poželela da što više ljudi sazna da je seksualno nasilje nad decom realnost”.

  • Romska deca i dalje uskraćena za obrazovanje

    Prema trenutnim statistikama, 7% đaka u Srbiji nije obuhvaćeno obaveznim osnovnim obrazovanjem. Kada je reč o romskoj nacionalnoj manjini, čak 15% ne upiše osnovnu školu.

  • Samohrana majka u Srbiji – snalazi se kako znaš i umeš!

    Nešto manje od polovine očeva izbegava plaćanje alimentacije nakon razvoda, pokazuju istraživanja, a oni koji je plaćaju, ne plaćaju je redovno. MIC istražuje kako izgleda život samohranih majki u Srbiji.

Prijatelji sajta

Safe Journalism HND Solidarna Actat Kvart komesarijat-za-izbeglice XXZ Pescanik logoo mirc NGTim