Izveštavanje o nasilju prema ženama - između klikova i etike
Tekstovi o nasilju, ubistvima i pokušajima ubistava prodaju novine i donose dodatne klikove, i to je jedan od razloga što se mnogi urednici odluče da broj poseta na portalu i rasprodat tiraž budu važniji od etike i novinarskog kodeksa.
Zarad pompezne naslovnice ili “praćenja priče” novinari i mediji često zanemaruju privatnost žrtve, njene porodice, kao i porodice počinioca.
Tokom prošle godine u više od 40 odsto objavljenih tekstova mediji su otkrili identitet žrtve.
“Bili su skladan par, a onda je ubio”, “Dobar i uzoran suprug, prijatelji u šoku nakon masakra” – samo su neki od negativnih primera izveštavanja nakon ubistva ili pokušaja ubistva, najčešće žene ili partnerke. Dok tekstova o važnosti prevencije nasilja, prijave i institucija koje su tu da ženu zaštite nalazimo sporadično, izveštaji u kojima je kodekst “zaboravljen” preplavljuju medije i formiraju javno mnjenje.
“Normalno je da ti bude teško”
Tekst “Zavera ćutanja koja je dugo trajala”, o višegodišnjem seksualnom nasilju u istraživačkoj stanici “Petnica” novinarke Jovane Gligorijević, pokazao je kako najteži slučajevi mogu da se predstave bez objavljivanja imena žrtava i zlostovljača.
Za ovo istraživanje Gligorijevićeva je dobila i nagradu “Dejan Anastasijević”, a žiri je naglasio da tekst “višestruko značajan i prevazilazi godinu za koju je nominovana”. Takođe su istakli da ovaj tekst predstavlja starndarde za istraživačko novinarstvo u budućnosti, kao i primer kako zaštititi žrtve i izbeći senzacionalizam.
Jovana Gligorijević u intervjuu za MIC govori kako “izneti” ovakve priče i kolika je odgovornost novinara da objavi informacije koje su važne za javnost. Ona kaže da je teško kada se izveštava o traumama i kada se priča sa ljudima koji su prošli kroz traume.
“Ali ja stvarno mislim da u ovom poslu su to momenti kada i treba da ti bude teško i kada je normalno da ti bude teško”, kaže ona.
“Meni je bilo bitno ono što je mojim sagovornicama bilo najbitnije, a to je da se njihova priča čuje”, kaže Jovana Gligorijević u intervjuu za MIC koji možete u celini pogledati u videu.
. Želeći da ukažu da važnost poštovanja žrtve, novinarke iz Srbije okupile se u grupi “Novinarke protiv nasilja”, kako bi javno osudile sve ono što se u medijima provuče namerno ili slučajno, ali i analizirale medijsku sliku kada je u pitanju izveštavanje o žrtvama nasilja.
Analiza tekstova objavljenih od 2019 – 2021. godine pokazuje da je za poslednjih godinu dana mnogo žena javno progovorilo o nasilju, naročito seksulnom što je dovelo do mnogo većeg broja tekstova u medijima.
O detaljnijim smernicama Grupe "Novinarke protiv nasilja prema ženama" pogledajte Pageflow.
Tekst: Milica Milojević Kostić i Bojana Petrović
Video i multimedija: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević
“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“
Povezani članci
-
Obaranje naloga, prisluškivanje i ’fišing’ kampanje najčešće povrede ljudskih prava u digitalnom prostoru
U 2025. godini bilo je više od 250 povreda ljudskih prava u digitalnom prostoru, pokazuju podaci Share fondacije. Zabeležen je dramatičan porast slučajeva zloupotrebe tehnologija u cilju nadzora, političkih pritisaka, tehničkih napada i manipulacije. Novi, kvartalni izveštaj koji uključuje period od decembra prošle godine do kraja februara ove godine nije puno ohrabrujući. O tome razgovaramo sa Andrijanom Ristić iz Share fondacije.
-
Kako su mediji u Srbiji izveštavali o nasilju prema ženama u 2024. godini
U 35% izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele odnosno žrtve ili članova njene porodice, a u 27% objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama za 2024. godinu, koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
