Intervju sa robotom: „Malo je verovatno da će veštačka inteligencija u bliskoj budućnosti u potpunosti zameniti ljudske novinare“
Svi mediji u svetu već godinama su suočeni sa lažnim vestima. Novi izazovi i za medije i za građane sada je veštačka inteligencija (AI) koja je sveprisutnija u medijskom prostoru, posebno na društvenim mrežama.
Prema mišljenju AI, njena primena u medijima može biti veoma korisna, ali ima svoje limite kao što su kreativnost i kritičko mišljenje.
“To su glavne stvari gde novinari donose nivo kreativnosti, kritičkog mišljenja i istraživačkih veština koje veštačka inteligencija trenutno ne može da ponovi. Sposobnost empatije sa drugima i prenošenja priča koje odjekuju na duboko ljudskom nivou je jedinstvena za ljude. Tu je takođe i etičko rasuđivanje. Novinari daju kontekst i etičku prosudbu vestima, što je ključno za odgovorno izveštavanje”, za MIC objašnjava veštačka inteligencija.
Šta o sebi i svojoj primeni kaže sama veštačka inteligencija, da li medijskim radnicima olakšava ili “uzima” posao i za šta se sve koristi, pogledajte u intervjuu MICa sa robotom čiji su odgovori proizvod veštačke inteligencije.
Kako je veštačka inteligencija tema o kojoj se sve više govori svuda u svetu, Medijski istraživački centar organizuje panel diskusiju 20. marta na temu “AI u fotografiji i medijima”.
Na panel diskusiji govoriće novinarka DW i asistenkinja na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Sanja Kljajić, vizuealna umetnica i fotografkinja Stefana Savić, fotograf i videograf Fly medije Bogdan Kalušević, vlasnik i osnivač Južnih vesti Vitomir Ognjanović, VladanTodorović- ciber security, kao i James Hill, novinar i fotograf magazina New York Times, dobitnik World Press photo-a i Pulitzer-a.
Autor: Jelena Đukić Pejić
“Projekat se realizuje je u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media & Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“
Povezani članci
-
Obaranje naloga, prisluškivanje i ’fišing’ kampanje najčešće povrede ljudskih prava u digitalnom prostoru
U 2025. godini bilo je više od 250 povreda ljudskih prava u digitalnom prostoru, pokazuju podaci Share fondacije. Zabeležen je dramatičan porast slučajeva zloupotrebe tehnologija u cilju nadzora, političkih pritisaka, tehničkih napada i manipulacije. Novi, kvartalni izveštaj koji uključuje period od decembra prošle godine do kraja februara ove godine nije puno ohrabrujući. O tome razgovaramo sa Andrijanom Ristić iz Share fondacije.
-
Kako su mediji u Srbiji izveštavali o nasilju prema ženama u 2024. godini
U 35% izveštaja o nasilju prema ženama mediji su otkrili identitet preživele odnosno žrtve ili članova njene porodice, a u 27% objava korišćeni su senzacionalistički ili stereotipni izrazi za nasilje, žrtvu ili nasilnika, pokazala je Analiza medijskih objava o problemu nasilja prema ženama za 2024. godinu, koju je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
