Dok se bezbednost novinara u Srbiji načešće posmatra kroz fizičke napade i incidente tokom protesta i javnih događaja koji su u prethodnim godinama najvidljiviji bili u Beogradu i Novom Sadu, u Nišu pritisci na novinare poprimaju drugačiji oblik. Fizičkih napada gotovo da nema, ali to ne znači da su novinari u tom gradu bezbedni. Naprotiv – lokalni politički akteri sve češće javno targetiraju one koji izveštavaju profesionalno, a režimski mediji te poruke prenose bez distance, pretvarajući novinare i redakcije u mete.

Fizički napadi, digitalno nasilje i pretnje smrću

U gradu u kome se gotovo svi poznaju, najvidljiviji slučajevi su novinari Južnih vesti koji već godinama služe za osudu lokalnim političarima i javnim funkcionerima. Odavno targetirani, jednako ih provlače i po društvenim mrežama i na javnim događajima. Događaji iz 2025. u kojima je novinarka Južnih vesti Tamara Radovanović bila više puta u fokusu javnosti, pokazuju da se trendovi ne menjaju, već samo pojačavaju.

Uvrtanje ruku, pokušaji otimanja telefona i fizičko zastrašivanje tokom izveštavanja sa SNS skupa u Nišu 17. marta, osudila su sva novinarska udruženja u Srbiji. Ali ova novinarka se našla i na udaru pritisaka, vređanja i zastrašivanja od strane urednika Niš TV koji je izašao u etar upravo tog 17. marta, a čiji je prvi gost bio predsednik Srbije, jer je istraživala o partijskom zapošljavanju u niškom Vodovodu. I ovog puta je stigla podrška novinarskih udruženja.

Tamara Radovanović nije želela da se priseća ovih događaja, ali glavni i odgovorni urednik Južnih vesti Milan Zirojević kaže da su ti fizički, pa i verbalni napadi najvidljiviji, ali da se tzv. talas pretnji dešava redovno na nedeljnom niovu, zbog čega izražava sumnju da li uopšte ima smisla prijavljivati.

„Mi prijavljujemo uglavnom sve, jer treba da ostane pisani trag da se to desilo i da su postojale pretnje, ali postoji jedna vrsta razočaranosti u rad institucija, a to su shvatili i oni koji prete, pa oni nekada napišu ’slobodno od ovoga napravite vest, slobodno pišite o ovome’ što je nekada bilo nezamislivo“, kaže Zirojević.

Za slučaj fizičkog napada na novinarku Tamaru Radovanović, Zirojević kaže da su po objavljivanju vesti novinarska udruženja prijavila slučaj nadležnom sudu, ali taj slučaj je još uvek bez epiloga jer se radi o osobi koja je iz Novog Sada, kaže Zirojević. On smatra da i inače novinarska udruženja treba da reaguju u slučajevima napada na novinare, ali ističe i da bi trebalo to da uradi i sud po službenoj dužnosti.

Više o tome pogledajte u video intervjuu

Targetiranje neistomišljenika svakodnevno

Na meti novoosnovane Niš TV koja je u međuvremenu registrovana u registru medija, ali nema dozvolu REMa jer on još uvek ne postoji, od urednika, novinara, pa čak i gostiju te televizije, našli su se svi koji su u prethodnom periodu protestovali iz bilo kog razloga.

Nakon što je Aleksandar Vučić u  junu studente koji su isterali iz kafića Miloša Pavlovića nazvao nacističkom hordom, odmah sutradan je na niškoj tvrđavi osvanuo transparent „Bolje ćaci nego naci“. U avgustu je gradonačelnik Niša građane nazvao ustašama, a u novembru su na pomenutoj televiziji u emisiji glavnog i odgovornog urednika Bojana Avramovića, on kao voditelj i novoizabrana direktorka niške gimnazije Stevan Sremac, pojedine nastavnike i roditelje dece iz te škole koji su podržali studentske proteste nazvali ’karakokondžulama’, ’nacistima’, ’fašistima’ i ’manipulatorima decom’.

Dušan Aleksić

U takvoj atmosferi je glavni i odgovorni urednik Bojan Avramović profesora Filozofskog fakulteta Dušana Aleksića nazvao ’neidentifikovanim oblikom života’ i ’bezličnom masom’ uputivši mu niz uvreda. To se dogodilo nakon jednog od julskih protesta u Nišu kada je Dušan Aleksić, profesor sa Deparmatna za komunikologiju i novinarstvo medijima izjavio da Niš TV radi nelegalno, i da služi za targetiranje i vređanje građana.

Krivična prijava sa zakazanim ročištem

Dušan Aleksić o ovome govori i za MIC i  kaže da se u emitovanju programa ove televizije ne radi samo o zloupotrebi novinarske profesije, već i o ozbiljnom kršenju zakona na koje još uvek niko ne reaguje, iako je od prvog etra prošlo skoro godinu dana.

Još od početka je zbog ovakvih izjava profesor Dušan Aleksić suočen sa napadima. „Ja sam čak želeo da podnesem tužbu protiv tog medija, međutim, to nije bilo moguće, jer oni nisu registrovani“, kaže Aleksić za MIC.

„Nakon tog mog stava koji je prosto rezultat jedne profesionalne analize krenule su uvrede u tim njihovim emisijama“, kaže on i dodaje: „te emisije se svode na jedno ozbiljno blaćenje neistomišljenika. O meni su izgovorene različite laži na račun mog fizičkog izgleda, ličnosti, profesionalnog rada i svega ostalog i s obzirom na to da se to ponavljalo i da su čitavi segmenti posvećeni meni, rešio sam da podnesem krivičnu prijavu“.

Ročište je zakazano u februaru, a profesor Aleksić kaže da neće odustati od svih pravnih sredstava jer, kako kaže, njihovo delovanje u targetiranju neistomišljenika, novinara Niša, drugih medija je samo deo onoga što rade, a da oni, koji se pojavljuju kao novinari, iste stvari rade i preko svojih ličnih društvenih mreža, ali i kao zaposleni u pojedinim javnim preduzećima.

„Probaćemo sve one mehanizme koji se tiču institucionalne borbe, jer smatram da je važno da ostane trag da nismo posustali, da nismo zastrašeni i da ćemo braniti to svoje pravo na slobodu mišljenja i izražavanja i da ćemo braniti pravo za bolje i pravednije društvo“, kaže Dušan Aleksić, a njegov ceo intervju pogledajte ovde.

Glavnom i odgovornom uredniku Bojanu Avramoviću smo uputili poziv za razgovor ovim povodom, ali ostali smo uskraćeni i za odgovor i za razgovor na ovu temu.

U isto vreme podrška novinarima i medijima i meta Niš TV

Iako služi kao podrška novinarima i lokalnim medijima, niški Media i reform centar i novinari njihove redakcije takođe su se našli na udaru ove televizije i nazivani fašistima, ponovo od Avramovića. Zato je direktor MRCN Nikola Stojanović podneo krivičnu prijavu protiv glavnog i odgovornog urednika Niš TV, ali ona je odbačena.

Nikola Stojanović

„Krivična prijava je podneta protiv Bojana Avramovića, glavnog i odgovornog urednika Niš TV, upućena je Osnovnom tužilaštvu koje je kasnije delegiralo nadležnost Višem tužilaštvu, a Više tužilaštvo je procenilo da nema dela, što znači da su proglasili da nema niti krivičnog dela, niti počinioca“, priča Stojanović za MIC

„To je bilo zaista nešto neobično jer smatramo da postoji lice koje je iznelo pretnju, i postoji krivično delo. Ali, eto, u ovom slučaju nisu odreagovali, tako da zaista ne očekujem da će se u budućnosti nešto promeniti, ali ipak smo skrenuli pažnju da mehanizmi moraju da postoje“, kaže on.

Zbog sve češćih napada na novinare kako u Srbiji, tako u lokalnim sredinama, jedan od novinara Media i reform centra Filip Petković sproveo je istraživanje u Nišu, ali na jugu i jugoistoku Srbije o pritiscima na lokalne novinare. U istraživanju je učestvovalo 50 novinarki i novinara, a pojedini rezultati ovog istraživanja su za Filipa Petkovića bili frapantni.

Vodič kroz mehanizme zaštite kao podrška novinarima

 „Došli smo do podataka da novinari i novinarke ne prijavljuju toliko često digitalno nasilje. Oko 70% njih koji su doživeli digitalno nasilje nisu ga prijavili“, kaže Filip Petković.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da je više od 20% novinara bar jednom odlučilo da ne izveštavaju o nekoj temi, a skoro trećina je kao razlog navela strah za ličnu bezbednost ili da su trpeli pritisak poslodavca odnosno nadređenih. Gotovo trećina ispitanih novinara je u proteklih godinu dana doživelo neki vid pretnje od običnih građana, javnih funkcionera ili pristalica političkih stranaka, a više od 70% novinara koji su prijavili nasilje nadležnim organima smatra da državni organi ne reaguju adekvatno, pokazuju podaci istraživanja Media i Reform centra u saradnji sa mrežom SafeJournalist.

Izvor: Media i Reform centar

Taj pesimističan stav svojih kolega Filip Petković razume, ali napominje da je od izuzetne važnosti da se slučajevi pretnji i pritisaka prijavljuju kako bi postojala evidencija na osnovu koje će se pratiti situacija i procenjivati koliko se ona menja.

„Ostaće zabeleženo, ostaće zapisano jer statistika je važna. Možda u ovom trenutku niste dobili odgovarajuću zaštitu, ali kroz 10, 15 godina mi ćemo moći da pratimo situaciju da li je krenula bolje ili gore“, poručuje ovaj mladi novinar.

Filip Petković

Iz ovog istraživanja proizašao je online „Vodič kroz napade, pretnje i pritiske sa mehanizmima zaštite“, jedinstveni priručnik koji novinarima i medijskim radnicima pomaže da se upoznaju sa svojim pravima i kako da reaguju ukoliko su im prava uskraćena ili ugrožena. Upravo prethodno pomenutim istraživanjem su otkrili da 44% novinara uopšte ne poznaje mehanizme zaštite niti kome da se obrate, nešto manji procenat ih poznaje donekle, a tek 16% ih poznaje u potpunosti.

Država i institucije ne rade svoj posao

Država trentno ne staje u zaštitu novinara, i to je svakako jedan od razloga zašto se novinari osećaju nebezbedno, ističe Nikola Stojanović, direktor Media i reform centra. On se boji eskalacije u ovakvom društveno političkom kontekstu u kome je posao novinara, kako kaže, u poslednjih godinu i po dana jako težak i jako naporan.

„S obzirom da smo mi evo u situaciji da kolegama delimo šlemove, zar smo dotle došli da se novinarima moraju deliti šlemovi jer ne znamo da li će neko da ispali neke vatromete na nas, da će pucati ili šta god može da se desi“, zaključuje Stojanović.

Prema zvaničnim podacima NUNSa u 2025. godini bilo je 383 incidenta, od toga čak 80 pritisaka na novinare i novinarke, 164 pretnje, 116 fizičkih napada, 15 pretnji medijskim kućama i 8 pretnji napada na medije. U bazi podataka koju ima SafeJournalist, u 2025. godini je bilo 309 incidenata. Od toga 40 slučajeva nije prijavljeno nadležnima, u 8 slučajeva nadležni nisu hteli da prime prijavu iako imaju saznanja o događaju, a po službenoj dužnosti od strane vlasti je pokrenut samo jedan slučaj.  

Tekst: Jelena Đukić Pejić

Foto i video: Saša Đorđević i Jelena Đukić Pejić

„Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 - 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine.