Vladica, pripadnik niškog odreda žandarmerija i Marija, nezaposleni ekonomski tehničar, izjavili su za Medijski istraživački centar da su sve njihove devojčice željene, ali ne baš i planirane.

„Mislila sam da ću imati jedno ili dva deteta, ne više od toga, medjutim, kada sam ostala u drugom stanju sa trećom ćerkom, nisam ni pomislila na abortus. Isti slučaj je i sa četvrtom trudnoćom, bez obzira što se dogodila vrlo brzo nakon trećeg porodjaja. Ne bih nikada mogla da prekinem trudnoću, nemam srca za tako nešto. Za mene su bebe koje nosim isto što i devojčice koje imam. Brinem za njih isto kao što brinem i o Vasili, Angelini i Georgini“, rekla je Marija.

Prema njenim rečima, ona i suprug potpuno sami podižu ćerke tako da su im, nakon saznanja da čekaju bliznakinje, mnogi prijatelji i poznanici postavili pitanje „kako će se snaći sa još dve bebe“.

„O tome verujte mi, uopšte ne razmišljam. Kad dodje vreme, sve se stigne i sve dodje na svoje. Sada stignem i da sredim devojčice i da se odmorim i da prošetam. Mame koje imaju jedno ili dva deteta previše se opterećuju obavezama koje imaju oko dece i time kako će sve postići“, kazala je Marija.

Ona je dodala da se u našem društvu stalno priča o tome da natalitet treba da bude veći i da su deca bogatstvo, ali sa druge strane strane ima ljudi koji osudjuju one porodice koje imaju više dece.

„Zaista ne mogu da shvatim komentare poput „šta će vam toliko dece“,  „jedno ili dva deteta su sasvim dovoljno“ ili „kako si se usudila da imaš toliko dece, zašto ne ideš na abortus“.  Jeste teško, ali zagralj mojih devojčica i njihov osmeh nemaju cenu“, istakla je Marija.

Prema Marijinim rečima, „akcija“ u njihovoj kući kreće svakodnevno izmedju pet i šest ujutru i traje čitav dan.  Njoj je, dodaje,  i čudno kada se devojčice uspavaju uveče i u kući zavlada mir.

„Suprug se prvi budi i odlazi na posao. Za njim se budi najmladja devojčica, a potom i dve starije. Jutro mi je najnapornije, jer sve tri u isto vreme hoće da jedu, dve starije devojčice hoće u isto vreme i da se obuku i umiju. Kada prodje doručak sve je mnogo lakše, Vasilija i Angelina krenu da se igraju i gledaju crtane filmove, tako da imam vremena da se posvetim Georgini. Uglavnom sve poslove sama završavam jer je suprug vrlo često na terenu. Najstarija devojčica je vrlo samostalna iako ima samo četiri godine. Ponešto mi pomogne oko mladjih devojčica, hoće da ih zabavi, donese im flašice... Kada moram da odem na kontrolu kod ginekologa plaćamo ženu koja se profesionalno bavi čuvanjem dece da ih pričuva dok se ne vratim“, kazala je Marija.

Ona je dodala da će uskoro malo lakše izlaziti na kraj sa obavezama u kući jer Vasilija poći i u vrtić, a za neko vreme u vrtić bi trebalo da krene i Angelina.

Vladica Arsić, poput svoje supruge, ističe da su sve devojčice željene i naglašava da su mu najveća sreća u životu zdrava porodica i njegove „lepotice“.

„Jesam uvek priželjkivao veliku porodicu, ali nisam veorovao da ću je imati. Obožavam decu, imam i iz prvog braka dve ćerke, ali je činjenica da naša država malo brine o porodicama sa više dece. Za devojčice ne dobijamo dečiji dodatak jer prelazimo cenzus, ali zapravo živimo sa veoma malim primanjima. Od svoje plate moram da izdvojim najpre 30 za alimentaciju, pa onda za otplatu još dva kredita – jedan za stan u kojem stanujemo u Doljevcu i drugi kredit za opemanje stana. Nisam još uspeo da izdvojim novac da bi kupili ogrev za zimu i spremili zimnicu, što mi se nije dogodilo ni jedne prethodne godine. Medjutim, sada smo imali i troškove oko dodatnih ginekoloških pregleda pošto Marija nosi bliznakinje, a takva trudnoća smatra se rizičnom“, rekao je Vladica.

Prema njegovim rečima, država bi trebalo da stimuliše radjanje dece obezbedjivanjem dečijeg dodatka za sve mališane, bez obzira na to koliko njihovi roditelji imaju primanja. To nisu, dodao je, neki veliki iznosi ali mogu da pokriju neke osnovne dečije potrebe.

Na pitanje da li se nekada umori, s obzirom da pored toga što naporno radi na poslu, pomaže i supruzi oko svih kućnih poslova, Vladica kaže:

„Umorim se, ali moram da budem neumoran da bi sa suprugom othranili ćerkice“.

Piše: B.Ljubisavljević

Foto: Saša Djordjević