Ona je kazala da je jako bitno što je broj neprijavljenih radnika smanjen i dodala da to govori o boljoj informisanosti i zaposlenih i poslodavaca.

„Smanjenju broja radnika koji rade „na crno“ dorinele su dopune i izmene Zakona o radu u decembru 2017. godine. Zakon kaže da pre stupanja zaposlenog na rad mora biti sklopljen ugovor o radu i mora biti prijavljeno obavezno socijalno osiguranje. Na ovaj način poslodavci su primorani da sklope ugovor sa zaposlenim, da ga prijave, pa tek onda da stupi na rad“. izjavila je Kitanović Ljujić.

Prema njenim rečima najčešće rad „na crno“ prijavljuju roditelji za decu ili neko treće lice, ali je projekt „Reci ne radu na crno“ doneo vezu sa samim zaposlenim koji rade „na crno“.

„Ministar rada Zoran Đorđević započeo je projekat „Reci ne radu na crno“ koji smo mi sproveli po svojim mesnim nadležnostima. Ta akcija je dala odlične rezultate. Veliki je broj gradjana prijavio je rad „na crno“ i zatekli smo veliki broj neprijavljenih radnika. Na taj način smo uspostavili saradnju sa građanima i vratilo se poverenje u inspekcijske službe“, izjavila je Kitanović Ljujić.

Ona je istakla da se veliki  broj procenat anonimnih poziva u proteklom periodu (40 odsto), odnosio na nadležnosti drugih inspekcija, a bilo je  dosta i nepotpunih prijava.

„Nije samo prijavljivan samo rad „na crno“ nego i druge nepravilnosti  koje su u nadležnosti inspekcije rada. Prijavljivane su takodje i nepravilnosti koje su u nadležnosti drugih inspekcija.

Tako je stvoren kompleksan odnos između građana i ostalih inspekcija kojima smo mi prosleđivali ono što je u njihovoj nadležnosti“, naglasila je Kitanović Ljujić.

Kako je istakla Kitanović Ljujić,  radeći analize kontrola obavljenih tokom 2017. godine inspektori rada su primetili da poslodavci malo pažnje poklanjaju bezbednosti i zdravlju na radu. Poslodavci, dodala je ona, uglavnom formalno pristupaju dokumentaciji koja se odnosi na bezebednost na radu, a zaposleni nisu uključeni i ne znaju da je donet akt o proceni rizika.

„U prvih šest meseci ove godine uradili smo preko 1.000 nadzora  u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.  Pokrenuli smo četiri puta više prekršajnih postupaka zato što smo zaključili da poslodavci jednostavno ne prate dovoljno, niti žele da se bave tom oblašću. Prema našim analizama četvrtina zaposlenih ne zna da postoji akt o tome kod poslodavca i ne zna da nisu priminjene mere bezbednosti i zdravlja na radu.  Kontrolne liste inspekcije rada objavljene su na našem sajtu, postoji i mogućnost savetodavne posete inspektora, ali to poslodavci slabo koriste. Dobra strana projekta „Reci ne radu na crnu“  je to što se kroz terenski rad trudimo da edukujemo zaposlene i poslodavce  da primenjuju odredbe Zakona o bezbednosti i zaštiti zdravlja na radu“, izjavila je Kitanović Ljujić.

Kako je kazala Kitanović Ljujić, svi moraju da postanu svesni da radnik mora da bude zaštićen na radu, a u prilog tome govore i podaci o povredama. Analize povreda na radu, dodala je,  govore da je došlo do ukupnog smanjenja broja povreda na radu, ali se istovremeno povećao broj povreda u zdravstvu i u oblasti tekstila.

Ona je podsetila da su kazne za nepoštovanje zakona visoke i za preduzetnike iznose do 500.000 dinara, a za pravna lica do dva miliona.

„Represivna politika se svakako primenjuje i ona donosi dobre rezultate. U periodu  od januara do juna je preko 6,5 miliona dinara naplaćeno i to se slilo u budžet republike Srbije i to samo sa teritorije Nišavskog okruga“, naglasila je Kitanović Ljujić.

Kako je podsetila Kitanović Ljujić, svi poslodavci i zaposleni mogu svakog radnog dana da dobiju besplatan savet u Inspekciji rada i treba da koriste tu mogućnost jer tako neće dolaziti do kažnjavanja.

Tekst je deo projekta "Moj rad, moje pravo" koji je podržan od strane grada Niša u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u 2018 godini.

Tekst i foto: B.Ljubisavljević