Dragana se bavi proizvodnjom sapuna i prirodne kozmetike, a na konkursu Agencije namenjenom  razvoju inovativnog ženskog preduzetništva dobila je pomoć od 300.000 dinara.

„Dobijena sredstva iskoristiću za prelazak sa tradicionalne, ručne proizvodnje sapuna na industrijsku proizvodnju, kao i za uvodjenje novih proizvoda u svoj asortiman. Registrovala sam  zanatsku radnju „Galatea sapuni“ i posle Nove godine počeću i zvanično da radim“, izjavila je Stojčević za Medijski istraživački centar.

Stojčević je kazala da je nakon završetka Tehnološkog fakulteta u Leskovcu, smer farmaceutsko-kozmetičko inženjerstvo, pokušala da pronadje posao u struci, ali kako joj to nije pošlo za rukom pokušala je da „sama sebi stvori priliku“.

„Na fakultetu sam dosta toga naučila o proizvodnji sapuna i kozmetike i pokušala sam da to što sam učila i praktično primenim  Krenula sam pre tri godine sa izradom „klasičnih“ sapuna, a potom sam počela da pravim i sapune sa kozjim mlekom i sapune sa aktivnim ugljem, dečije glicerinske sapune prirodne dezodoranse, kreme za lice, miceralnu vodu, balzame za usne, šumeće kupke i soli za kupanje. Na fakultetu sam učila o proizvodnji „komercijalne“ kozmetike, a to znanje sada primenjujem i na prirodne sirovine.  Smatram da je budućnost upravo u povratku prirodi i zdravom načinu života“, rekla je Stojčević.

Ona je kazala da je protekle tri godine, koliko se bavi proizvodnjom sapuna i kozmetike, svoje proizvode prodavala uglavnom na etno sajmovima, novogodišnjim bazarima i sličnim manifestacijama na jugu Srbije.

„Prodajem proizvode preko društvenih mreža, napravila sam svoj sajt, uradila flajere i vizit karte, pričam ljudima koje sretnem čime se bavim i tako pokušavam da prokrčim sebi put. Radim proizvode  za Turističku organizaciju Đerdap, za njihovu suvenirnicu u Donjem Milanovcu. Saradjivala sam i sa Centrom za ekonomiku domaćinstva u Leskovcu i imala korist od te saradnje jer su oni organizovali različite manifestacije na kojima sam prodavala proizvode. Povezali su me  sa Udruženjem „Višnja“ iz Niške Banje i sa njima sam dosta izlagala. Na početku rada ta saradnja sa udruženjima mi je mnogo značila jer sam imala proizvode, a nisam znala kako da ih prodam i bilo me je strah inspekcije. Od udruženja sam imala podršku i pomoć, ali sada više ne rade, tako da sam sad prepuštena sama sebi. Postoji Udruženje žena juga koje je takodje spremno da pomogne ženama koje se bave privatnim biznisom i planiram, kada počnem da radim, da im se pridružim“, istakla je Stojčević.

Ona je naglasila da se ne pribojava toga što će u narednom periodu kada krene da radi u zanatskoj radionici imati puno posla, ali se plaši „finansija“.

„Uživam u svom poslu, u tome da proizvodim sapune najrazličitijih oblika i sastava, ali me plaši kako ću da izadjem na kraj sa svim troškovima. Do sada sam radila u sopstvenom stanu, a sada moram da iznajmim lokal. Zakup dosta košta, a potrebno je da se plati i knjigovodja, i porezi i doprinosi. Radiću kao „paušalac“ ali i tako nisu mali nameti. Pored toga sirovine su dosta skupe, a situacija u našoj zemlji je takva da proizvodi ne mogu da se prodaju po nekoj ekonomskoj ceni. Namera mi je da za početak idem sa nižim cenama i većom prodajom, a manjim dobitkom“, izjavila je Stojčević.

Kako je kazala Stojčević, njeni planovi za budućnost su ozbiljni i želja joj je da jednog dana razvije posao toliko da može da zaposli nekoliko mladih ljudi. Trenutno jedinu pomoć ima u suprugu koji joj prevozi proizvode do sajmova i kupaca, ali veruje da će u neko dogledno vreme moći da angažuje mlade i talentovane ljude koji kao i ona vole da prozvode kozmetiku i sapune.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto i video: Saša Đorđević