Vaše je samo da umrete
Vaše je samo da umrete , sve ostalo je naša briga - slogan je, kažu, privatnika koji organizuje sahrane i prevozi pokojnike. Davno je već marketing ušao u pogrebna preduzeća, a sudeći po statistici koja tvrdi da nas sve više umire nego što se rađamo, tek će biti agresivniji ili bizarniji. Poput one torte u obliku kovčega, sa crnom glazurom na sajmu pogrebne opreme prošle godine u Nišu.
Javna preduzeća, osim kada su monopolisti pa nemilosrdno troše na marketing, još uvek kaskaju za privatnicima. Nemaju zvučne slogane, a ni torte ali ipak znaju da je konferencija za novinare jedan od načina da se za njih čuje. Kad partijski funkcioneri upravljaju javnim preduzećima onda ponekada i zaborave na čelu kog preduzeća se trenutno nalaze. Važno je da ih glasači vide i da se za njih čuje. A još i ako znaju i da su ti glasači sve stariji onda je i kupovina jednog vozila za prevoz pokojnika odlična prilika da okupiš novinare.
Tako je verovatno mislio i direktor preduzeća u Kraljevu koji je verovatno i poslao poziv novinarima. U novinskoj vesti nije precizirano gde je održana konferencija za novinare na kojoj je predstavljeno novo vozilo za prevoz pokojnika, kažu, najmodernije. Najprirodnije bi bilo da je održana na groblju, pored sveže iskopane rake. Zamišljam novinare i snimatelje kako beleže taj bitan trenutak u istoriji pogrebnika u Kraljevu.
Pun tanjir za pokojnika
Kažu da je funkcioner koji je govorio na konferenciji posebno istakao da vozilo ima klimu u kabini ali i što je bitnije i u delu gde će se nalaziti pokojnik, kada vozilo bude u funkciji. Ostaje nedorečeno da li su se novinari uverili u te reči, da li su tražili da se demonstrira rad klime. Cena vozila je oko 15 hiljada evra, ali će se vrlo brzo isplatiti. To garantuje statistika.
Pre par godina snimao sam prilog za emisiju “Biznis sa onoga svijeta” i zaista se uverio da je sav biznis koji se vrti oko smrti najsigurniji. Široka paleta pogrebne opreme, spomenici za više hiljada evra i specijalizovani restorani u kojima se čak zna i mesto za stolom u kafani za pokojnika. Naravno, pokojnik nije u kafani tada, već je za njega obezbeđena prazna stolica ali i pun tanjir.
Sećam se i kada mi je otac umro, pa sam gotovo istovremeno dobio poziv iz bolnice, ali i pogrebnog preduzeća. Tako da i konferencija za novinare javnog pogrebnog preduzeća, koliko god bila bizarna, pokazuje da se i ta preduzeća bude. Ako već kroz poreze finansiramo rad takvih preduzeća vreme je da nam ponude nešto kvalitetno. Recimo vozilo sa klimom.
Zaista, naše je samo da umremo, a brigu o svemu ostalom prepustimo javnim preduzećima. Ako smo ih finansirali za života neka brinu o nama bar kad umremo.
Piše: Zoran Kosanović Al Jazeera
