U domaćinstvu Ćirića svi su angažovani oko jednog cilja, a to je što veći broj gostijuu njihovoj porodičnoj vili „Babin zub“. Nadica je glavna u kuhinji,  sin Slaviša i snaja pomažu oko dovodjenja i prijema turista, a unuk je zadužen da gostima pokaže sve lepote Stare planine.

                                                         Nadica Ćirić i njena ćerka Sladjana Živković

Ćirići ističu da se seoskim turizmom bave već devet godina, a članstvo u klasteru im je i te kako dobro došlo jer, kako kažu, može da im da „vetar u ledja“ i „pozadinsku podršku“.

„Zahvaljujući članstvu u klasteru našu ponudu su po prvi put  mogli da vide posetioci Sajma turizma u Beogradu. Mi se i sami reklamiramo preko interneta i društvenih mreža, ali to nije isto. Mnogo je drugačije kada se kao deo jednog udruženja predstavite gostima“, istakao je za Medijski istraživački centar Slaviša Ćirić.

                                                          Domaćinstvo porodice Ćirić

Domaćinstva okupljena u klasteru „Stara planina“ dodao je Ćirić, očekuju da će udruženim snagama, posredstvom klastera uspeti da obezbede vozilo kojim bi turiste prevozili do vrha Stare planine, ali i novu saobraćajnu signalizaciju i nove oznake na putu kako bi turisti lakše dolazili do njih.

Ćirić je istakao da od klastera očekuje da im pomogne da reše dugogodišnji veliki problem izdavanja računa.

„Važeća zakonska regulativa ne dopušta seoskim  domaćinstvima da izdaju račune gostima, već to moraju da rade preko turističkih agencija i drugih radnji. To je ogroman problem svih domaćinstava u Srbiji. Za svakog gosta potrebno je otići do grada i izdati račun. To retko ko od seskih domaćina može da radi. Tako nešto nije uvek moguće jer gosti dolaze tokom noći i tokom vikenda kada agencije ne rade. Onda dolazite u situaciju da morate da odlučite ili da vratite gosta jer ne možete da mu izdate račun, ili da ga primite i napravite prekršaj. Zakonska regulativa pod hitno mora da bude promenjena, kako bi domaćinstva mogla nesmetano da rade“, rekao je Ćirić.

Direktor Turističkog klastera „Stara planina“ Slaviša Randjelović istakao je za Medijski istraživački centar da klaster okuplja seoska domaćinstva sa područja čitave opštine Knjaževac, ali prvenstveno sa Stare planine.

                                                          Slaviša Randjelović

„Klaster je zaživeo 2015. godine kada smo krenuli da realizujemo projekat „Umreženi do uspeha“ koji nam je prethodne godine odobren na konkursu programa Evropski progres. Uz pomoć donatora, Evropske unije i Vlade Švajcarske, od juna 2015. godine do juna 2016. godine kada je projekat završen, „umrežili“ smo tridesetak seoskih domaćinstava registrovanih za bavljenje seoskim turizmomi izradili zajednički web sajt na kome su predstavljeni smeštajni kapaciteti domaćinstava. Za vlasnike domaćinstava organizovali smo obuku o tome kako treba da se ophode sa gostima, šta da im ponude  i kako da pripreme svoje objekte za prihvat gostiju. Klaster je prošle godine nastupio na Sajmu turizma u Beogradu, što je za mnoga domaćinstva bila prva prilika da budu vidljvi i van svog neposrednog okruženja“, kazao je Randjelović.

                                                          Smeštaj u jednom seoskom domaćinstvu

On je istakao da je klaster osnovan kako bi se podstakao razvoj seoskog turizma na području opštine Knjaževac i taj cilj je u potpunosti ostvaren.

„Klaster je zaživeo i nastaviće da radi na promociji turizma kako bi seoska domaćinstva ona imala goste preko cele godine a ne samo u zimskom periodu. Planiramo nove akcije i aktivnosti, kao i nove projekte. Trenutno  nam je od velike pomoći to što smo posredstvom programa Evropski progres dobili web sajt preko kojeg svi zainteresovani mogu da vide  smeštajne  kapacitete članica klastera“, kazao je Randjelović.

                                                          web portal klastera „Stara planina“

Direktorka Kuće klastera u Nišu i direktorka Borda direktora Globalne TCI Mreže za inovativnost, konkurentnost i klastere sa sedištem u Barseloni Danka Milojković istakla je  za Medijski istraživački centar da su klasteri  jedan od moćnih alata internacionalizacije poslovanja preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća.

„Klasteri malim privrednicima omogućavaju efikasniji transfer znanja,  savladavanje komunikacionih barijera i uspostavljanje saradnje sa strateškim partnerima kroz prekogranične projekte. Klasteri obezbedjuju svojim članicama stručno-tehničku i savetodavnu podršku za pristup razvojnim fondovima“, rekla je Milojković.

                                                          Danka Milojković

Od 2013.godine, dodala je Milojković, najčešće inicijative domaćih privrednika za udruživanje u klastere bile su u sektoru banjskog, velnes i seoskog turizma, umetničkih i starih zanata, poljoprivrede i prerade hrane, proizvodnje nameštaja, energetske efikasnosti i omladinskog preduzetništva.

„Nažalost, nedostatak državne podrške razvoju  kroz klastere doprinela je da klasterske organizacije u našoj zemlji funkcionišu na nivou zadovoljavanja najosnovnijih zajedničkih potreba članica klastera“, kazala je Milojković.

Ona je istakla da se klasteri u zemljama Evropske unije trenutno razvijaju u skladu sa Strategijom klastera Evropske unije za period od 2014.  do 2020. godine.

„Zemlje članice Evropske unije u skladu sa EU Strategijom  kreiraju sopstvene strategije. Usvojena strateška dokumenta prati usvojeni akcioni plan i budžet. To je put da se strategija sprovede, da ne ostane na papiru“, rekla je Milojković

Države članice EU, podvukla je Milojković, pružaju značajnu finansijsku podršku razvoju klastera, umrežavanju, pravnoj regulativi i politici razvoja klastera, kao i inovativnim projektima klastera u prioritetnim privrednim sektorima kao što su kreativne industrije, zaštita životne sredine i energetska efikasnost.

Piše: Biljana Ljubisavljević

Foto: Saša Đorđević