Na godišnjem nivou Ćele-kula privuče oko 60.000 posetilaca koji dolaze iz svih krajeva Srbije, regiona i Evrope. I svi posetioci imaju jednake reakcije.

„Ovo je zaista jedan neverovatan spomenik. Treba da nam služi kao lekcija, posebno u ovo vreme kada ima puno ratova u svetu“, kaže jedan Nemac.

„Za Srbe, Ćele-kula predstavlja zastrašujući, ali i inspirativni simbol borbe za nezavisnost,“ kaže kustos Narodnog muzeja, Ivana Gruden Milentijević.

„Njen značaj prevazilazi samu Srbiju imajući u vidu da je to jedinstveni spomenik koji je danas preostao u svetu. Spomenik je iz Prvog srpskog ustanka i početka borbe srpskog naroda za oslobođenje od turske vlasti“, kaže naša sagovornica.

Bitka na Čegru vođena je 31. maja 1809. godine. Prema istorijskim podacima, vojnici pod komandom vojvode Stevana Sinđelića hrabro su se suočili s nadmoćnom osmanskom vojskom, ali su zbog neminovnog poraza pretrpeli teške gubitke. Stevan Sinđelić je zato pucao u barutanu, izazvavši eksploziju koja je odnela živote mnogih na obe strane.

Istorija dalje govori da je Huršid-paša glave srpskih vojnika koji su poginuli na Čegru dao srpskim ćurčijama da sa njih oderu kožu zajedno sa mišićima. Tako odranu kožu popunjavali su pamukom i slamom i slali 3000 glava u Istanbul kao ratni trofej, a od 952 lobanje u Nišu izgradili Ćele-kulu.

Ivana Gruden Milentijević

Kustos Narodnog muzeja, Ivana Gruden Milentijević objašnjava da je od tog broja danas ostalo tek 58 lobanja. Ističe da je spomenik prilično teško održavati.

„U Ćele-kuli danas je znatno manje lobanja - njih 58, sa jednom izdvojenom za koju se veruje da je lobanja Stevana Sinđelića. Potomci stradalih vojnika prepoznavali i odnosili lobanje kako bi ispoštovali hrišćanski običaj sahranjivanja. Pored toga, zub vremena i činjenica da je kula bila na otvorenom toliko dugo pre izgradnje kapele doprineli su smanjenju broja lobanja“, objašnjava ona.

Istorijski podatak da su osmanski vojnici nakon Bitke na Čegru davali srpskim ćurčijama odranu kožu poginulih vojnika da je popune pamukom i slamom, nije u potpunosti tačan. To pokazuje istraživanje grupe naučnika sastavljene od antropologa, arheologa, religiologa i stručnjaka iz oblasti forenzike.

Ko su zapravo junaci čije  se lobanje nalaze u spomeniku Ćele-kula?

„Mi nemamo te ureze, nemamo dokaze da se zaista desio taj proces. Tako da sa te strane, postoje neki podaci koji se prosto ne uklapaju“, kaže Nataša Šarkić doktorka fizičke antropologije iz Barselone koja vodi projekat „Novo lice Ćele – kule“.

Ovaj važan projekat pokrenulo je Društvo za akademski razvoj. Njen tim antropološkom analizom, rekonstrukcijom lica i digitalizacijom lobanja želi da otkrije kako su izgledali junaci Čegarske bitke.

Nataša Šarkić

Ona kaže da su mnogi istorijski podaci nepotpuni ili netačni, pa je tim stručnjaka imao težak zadatak.

„Ima dosta izazova, od nekih fizičkih da je jako teško raditi na takvoj visini, neke od lobanja su jako oštećene, tako da je sam taj rad komplikovan. Takođe su bili i mnogi drugi izazovi, u smislu istorijskih podataka koji nam zapravo nedostaju,” objašnjava Nataša.

Kao antropološkinja, Nataša Šarkić analizira pol, starost i zdravstveno stanje ljudi čije su lobanje ugrađene u Ćele -kulu. Njen tim napravio je i rekonstrukciju lica najbolje očuvanih lobanja.

“Najvažnija faza projekta je zapravo pravljenje tih lica. Ovo je samo jedan od koraka koji nam pomaže da bolje razumemo, kako da dobijemo tačnije podatke o tim ljudima, i prosto neophodan korak pre pravljenja finalnih modela lica“, objašnjava Nataša i dodaje:

„Jedino što bi nam dalo sigurnost da je to lobanja Stevana Sinđelića bila bi DNK analiza. Sve ostale metode mogu nas samo približiti. Ono što ja mogu zasigurno da kažem je da se radi o muškarcu u kasnim tridesetim, čija je lobanja bila oštećena i koja je imala prethodne povrede, što se poklapa sa istorijskim izvorima o njegovim ranjavanjem. Takođe, postoji mogućnost trajnih fizioloških problema iz detinjstva. Za sada je sve to spekulacija, a čekamo facijalnu rekonstrukciju da bismo videli da li se poklapa“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da je prema istorijskim podacima Stevan Sinđelić u trenutku Čegarske bitke zaista bio u kasnim tridesetim godinama.

Istorija Ćele-kule i stradanja koja ona predstavlja ostavila je dubok trag, ali je ipak učinila Niš i Nišlije ponosnim na ovaj jedinstveni spomenik u svetu.

U prethodnim godinama bilo je razgovora o mogućoj kandidaturi Ćele-kule za UNESCO listu svetske baštine. Ipak, za MIC su iz gradskih institucija demantovali te informacije, naglašavajući da trenutno nemaju takve planove.

Tekst: Petra Pančić

Foto i video: Jelena Đukić Pejić i Saša Đorđević

Prilog je deo projekta „Istorijska baština opštine Medijana kao pokretač turizma“ koji je podržan od strane opštine Medijana preko konkursa za sufinansiranje projekata radi ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja u 2024. godini.