Na otvaranju leskovačkog Old Traforda slušam pesmu Vukova:“Leskovac moj je grad, uz njega ja sam sad, za njega živim i borim se – Dubočice volim te!“. Ali glavni junak ovaj put nije fudbal nego stadion.
Fanovi Roštiljijade, od Bugarske do Slovenije, hodočaste Leskovac, dok Leskovčani izbegavaju centar. Ali razigranost leskovačkih ukusa i romskih prstiju na trubama jaki su razlozi da ovom vašaru oprostimo sve ostalo.