Godinu dana nakon tragičnih događaja u Banjskoj, meštani kažu da se od toga još nisu oporavili. I u Mitrovici su zabrinuti. U Prištini pak ocenjuju da je bezbednosna situacija na severu bolja i pozitivnija.

Prema saznanjima DW, naoružani Srbi koji su ubijeni ili uhapšeni nakon sukoba sa kosovskom policijom – odreda su lokalci. I to izgleda van kontrole Beograda. Srbija sada gubi prednost koju joj je Kurti davao.

Vladajuća stranka organizuje u petak u Beogradu „najveći skup ikada“. Opozicija tvrdi da se ljudi prisiljavaju da idu na taj miting, aktivisti SNS-a prave spiskove za odlazak autobusima, a neki su tamo krenuli i pešice.

Za Albance na jugu Srbije je popis stanovništva važno političko pitanje. Očekuju da ih se izbroji šezdesetak hiljada, a to bi uticalo i na sredstva koja dobijaju opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa.

Balkanska ruta je ove godine nešto drugačija nego prethodnih, ali Srbija se i dalje nalazi na njoj. Reporterka DW pronašla je migrante iz Avganistana i Sirije na pruzi Mitrovica-Raška.

Iz skromnih izvora beležimo da je Autonomna Kosovo-metohijska oblast današnje granice dobila 1959. godine, kada je delovima teritorije opštine Raška, proširena opština Leposavić. Od 1963. ta se oblast zvanično zove Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, da bi, ustavnim amandmanima iz 1966. pokrajini bio priznat status „konstitutivnog elementa federacije“.

Nema sumnje, 20. maj 2001. godine je najvažniji datum u srpsko-albanskim odnosima u Srbiji posle Slobodana Miloševića.

Otkako je u Srbiji počela masovna vakcinacija, Beograd i Priština imaju novi problem.

Švajcarski Tagesancajger piše o navodnom curenju podataka o svedocima protiv komandanata UČK. „Svedoci na Kosovu žive opasno: Stradaju u saobraćajnim nesrećama, vrše samoubistva, odbijaju da svedoče.“

Vrativši dijalog „kući“ sa „izleta“ u Vašington, Srbija i Kosovo su u Briselu potvrdili svoju posvećenost evrointegracijama i dijalogu pod okriljem EU. Tu su otvorene možda i presudne teme procesa normalizacije odnosa.