U Pirotu sam bio pre više od četiri godine. U mislima sam se vraćao mojoj omiljenoj varoši na jugu Srbije. Izmicala mi je sticajem okolnosti. Pandemija. Poslovi. Putovanja. I tako prođoše godine. Najzad sam opet tu.

Brzi prsti na razboju i onda tišina. Ponekad se čuje samo zvuk "tupice" koja gusto sabija tanko ispredenu vunu. Među tkaljama nema razgovora dok rade, jer pravi pirotski ćilim zahteva veliku veštinu i intenzivnu koncentraciju.

Pirotski ćilim, poznat širom sveta, vekovima se pravi u malom mestu na jugu Srbije, u Pirotu, gde je ostalo samo pet žena da čuvaju ovaj zanat od zaborava.

Brzi prsti na razboju i tišina. Ponekad se čuje samo zvuk “tupice” koja gusto sabija tanko predenu vunu. Nema razgovora među tkaljama dok se radi, jer za pravi pirotski ćilim potrebni su velika veština i odlična koncentracija.