Trenutno ni Srbija ni Kosovo ne pokušavaju ozbiljno da uđu u međusobni dijalog. Na to ni međunarodna zajednica ne može da ih prisili, mada bez nje nikakav dijalog i nije moguć, smatra prištinski analitičar Naim Rašiti.

Godinama sam slao tekstove u nekad bratsku, a sada evropsku, Sloveniju sa nadnaslovom „Tamo gde večno sunce sja“, imao sam i tekstove sa zajedničkim nadnaslovom ’ „Što južnije, to tužnije“, a nova serija kolumni će, u duhu globalizacije, sigurno ići uz nadnaslov „Southern Comffort“ („Južnjačka uteha“ – ne zbog viskija!). Prihvatajući promenu imena države u Republika Severna Makedonija, za protivnike tog čina postao sam samo jedan od „onih“, pogrdno nazvanih „severdžani“... A najiskrenije, hteo sam i hoću – samo najbolje, barem za sledeće generacije...

Sve je bilo divno, OK - malo iracionalno i uz možda - za sredinu i ljude koji retko imaju takvu šansu da ih guše pozitivna osećanja, dok se iskreno raduju - razumljivu dozu preterivanja, ali lebdelo je u vazduhu ono nešto - što puni srca, svakim golom kojim “legija stranaca” (ma koliko ovaj izraz bio netačan jer su šampioni mesecima igrali besplatno, “na reč”) upisuje jedan klub iz Makedonije u evropsku sportsku istoriju. Po drugi put. Sve do “proslave”… 

Na pitanje šta je demokratija, većina sagovornika slično odgovara: „Demokratija je sloboda da biraš kako živiš i ne razmišljaš o novcu“, a o suštini demokratskog društva, većina govori samo o pukom preživljavanju uz poruku: „Gde nema posla, nema ni demokratije“.

“Makedoniji je potreban pravi predsednik koji će raditi isključivo u interesu svih građana. Spreman sam da vodim napred!... Ne smemo da dovolimo da nas procesi vrate unazad, u prošlost i neizvesnost, u izolaciju, daleko od EU i NATO”, poručio je Stevo Pendarovski, novi predsednik Republike Severne Makedonije čiji je slogan bio “Zajedno napred!”

Iako čine dva odsto stanovništva, Romi u Srbiji već skoro deceniju nemaju svog predstavnika u Parlamentu. Nema ih ni u  skupštinama lokalnih zajednica i većih gradova. Kada se prave biračke liste, oni su uvek na papiru partije koja pretenduje da ostvari vlast – nažalost na marginama, gde i ostaju  nakon što se formira Vlada.

Pritisci zbog učešća na protestima „1 od 5 miliona“ prisutni su širom Srbije. Oni su još uočljiviji u malim mestima, tamo gde se svi poznaju. DW reporterka proverava s čime se suočavaju oni koji protestuju u Knjaževcu.

Srbija na ulicama: S jedne strane, nezadovoljni građani u 60 gradova Srbije, s druge strane, zvanična kampanja SNS pred moguće vanredne izbore. Šta o protestima i situciji u Srbiji misle univerzitetski profesori?

’’Dobro veče probuđeni narode. Dobro veče hrabre i čestite Nišlije.’’ Ovim rečima počeo je drugi protest u Nišu ’’1 od 5 miliona’’, koji je okupio oko 2.000 građana.

U Srbiji imamo otetu, kidnapovanu državu, jer ovde postoji grupa ljudi koja je otela od gradjana državu i ponaša se kao da je država njihovo vlasništvo, ocenio je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Djordje Pavićević na tribini "Partijska zloupotreba javnog sektora" .