Gradovi širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim problemima izazvanim klimatskim promenama – velike vrućine, plavljenje urbanih područja, a betonske površine dodatno pogoršavaju problem. Na nedavnom događaju u Nišu, stručnjaci su diskutovali o mogućim rešenjima zasnovanim na prirodi (NBS) koja mogu pomoći u smanjenju efekata ovih izazova i učiniti gradove otpornijim na klimatske promene.

Ako se planeta zagreva, zašto je onda tako hladno? Odgovor baš i nije tako jednostavan. Klimatske promene i svakodnevna promena vremenskih prilika nisu isto. A evo i zašto.

Svetski lideri usvojili su u Dubaiju deklaraciju o transformaciji poljoprivrede i prehrambenih sistema koja obavezuje države da do 2025. uključe hranu i korišćenje zemlje u svoje nacionalne klimatske planove.

Nešto manje od godinu dana je prošlo od kako je Srbija obavestila UN da do 2030. planira smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 13.2% kao svoj Nacionalno utvrđeni doprinos. MIC istražuje šta to podrazumeva i da li je spremna na brojne promene među kojima je i odricanje od uglja?

Svetski čelnici neće moći da ostvare svoja obećanja o klimi ako ne poduzmu hitne mere za "brzo i opsežno smanjenje" emisije štetnih gasova. Klimatska kriza je već započela, sada treba učiniti sve da se ona ublaži.