Želja za znanjem za mnoge mlade naučnike ostvariva je van granica Srbije. Mnogi koji se oprobaju u svojoj struci na Zapadu, tamo i ostanu, ali ima i onih koji se rado vrate. 

Obeshrabrujuća statistika već godinama ukazuje da srpsko selo nema budućnost. Prema stručnim procenama, oko 200.000 hektara u Srbiji je neobrađeno. Mladi masovno odlaze iz sela, ali ima i obrnutih primera.

Zanimanja koja smo do nedavno nazivali „novim“, više ne spadaju u ovu kategoriju, već su prešla u rang u najtraženiijih u zemlji i svetu. Kako je najplaćenijim radnicima iz sfere informacionih tehnologija za rad najčešće dovoljna dobra internet konekcija, novi izazov je zadržati ove stručnjake, jer njihova „kancelarija“ može biti gde.

Lekari u Srbiji godinama su bili na marginama za zapošljavanje zbog čega su masovno odlazili u inostranstvo. Siguran posao ipak razlog je za ostanak, a i novonastala kriza pokazala je da se ovaj trend ne sme nastaviti.

Diploma lekara ili medicinskog tehničara sigurna je karta za odlazak iz Srbije. Zato su škole stranih jezika pune polaznika medicinske struke. Dok se pacijenti brinu ko će ostati da ih leči, a zvaničnici tvrde da problema nema, Srbiju, prema grubim procenama, napuštaju dva lekara dnevno.   

Problema u srpskoj železnici ima kao soli u moru, pa i mašinovođe traže rešenje po svojoj meri. Baš takvo rešenje srednjoškolcima železničke škole u Beogradu nudi nemačka firma. 

Majstor bilo kog profila je retka ptica u Srbiji. Traže ga na gradilištima, na održavanjima ili na popravkama. Čekaju ga mesecima, jer ide „trbuhom za kruhom“  - u inostranstvo.

Kada je Evropska unija 2010. donijela odluku da građanima BiH ukine vizni režim, te pristupom Hrvatske u EU 2013. godine, stanovnicima BiH su se otvorile brojne pogodnosti za planiranje karijere u inostranstvu. Specifični sporazumi između BiH i zemalja EU, poput onih sa SR Njemačkom i Slovenijom, dodatno su ubrzali proces odlaska ljudi iz BiH.